Login module button with popup feature
Дан школе „Св. Ћирило и Методије“ 2017.
Васкршње игре 2017.

Саопштење ОО "Искористи дан"
Драги наши, пошто је већ трећа недјеља Часног поста и мјесец дана до Васкрса, желимо овим путем да вас обавијестимо да ћемо и ове године

Асфалт у Ликићима: Избори га донијели, Укрина однијела

Вишедневне падавине довеле су до изливања Укрине из ријечног корита на неколико мјеста дуж њеног тока. У засеоку Ступе- Ликићи однесен је дио асфалта који је асфалтиран

Previous Next Play Pause
Дан школе „Св. Ћирило и Методије“ 2017. Дан школе „Св. Ћирило и Методије“ 2017.
Васкршње игре 2017. Васкршње игре 2017.
Асфалт у Ликићима: Избори га донијели, Укрина однијела Асфалт у Ликићима: Избори га донијели, Укрина однијела
A A A

Mladen1

Младен Милетић је рођен 14. марта 1973. године у Теслићу. Родио се у сиромашној породици као друго дијете - прво у новој кући коју су у засеоку Савковићи саградили отац Лексо и мајка Милена на Милетића земљи. Основну школу је похађао у Чечави у периоду од 1980. до 1987. године. Средњу аутомеханичарску у Теслићу од 1987. до 1990. године. Био је врлодобар ђак, волио борилачке спортове и ријеку Укрину. Послије завршетка школовања накратко одлази у Београд да ради као аутомеханичар а од прве плате мајци доноси торбу пуну милошта.

Упоредо са ближењем обавезе служења војног рока, почињу и немири на просторима Југославије. За разлику од старијег брата Срђана, који је на служење војног рока годину раније испраћен са шатором и музиком, он одлучује да задњу вече проведе са најбољим пријатељима кући. Ту вече се веселило, пило и пјевало до јутарњих сати, а сутрадан, у прољеће 1992, је отишао у Охрид на служење војног рока. Након неколико мјесеци, усљед избијања рата, војска ЈНА се повлачи из Македоније а Младена пребацују у Други крајишки корпус у војну полицију а затим у извиђаку јединицу.
06. Марта 1992. године отац страдава у Словенији на радном мјесту. Младен је у то вријеме био у Бугојну. Рат је већ увелико буктио а линије комуникације прекинуте тако да је остао необавијештен. Након неколико дана успио је доћи кући а видјевши га мајка зајеца “Сине, остадошмо без оца” на шта јој је он мирно одговорио “Мајко не плачи, данас многа дјеца остају без својих очева”.
У то вријеме је ријетко долазио кући. Једног дана Младен ускаче кроз прозор у кућу да би изненадио Срђана који је лежао на каучу. Било је љето, његова војна колона је пролазила кроз село и стали су да га сачекају. Тај дан је гађао мету из пиштоља са Срђаном, отишао на купање на купалиште Млин, дошао кући, обукао се и отишао. То је било 3 дана прије смрти. Младен је погинуо у мјесту Гарачки Подови, општина Бугојно 15. августа 1992. године. У тренутку страдања имао је 19 година. До данас посмртни остаци нису пронађени...

(Свједочења у припреми)