A A A

Контакт: 053 445 761, 065 948 509, 066 171 222 E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Парохијска Црква Рођења Пресвете Богородице: Храм од тврдог материјала подигнут је 1861-1865. године, а око изградње су се старали свештеник Стојан Станковић и његов син Стеван. Саграђено је свештено здање дугачко 28 аршина и широко 14, а покривено је храстовим даскама. Говори се да је по одобрење да се подигне црква ишла у Стамбол делегација састављена од 12 људи. Постојао је натпис који говори о градњи и који помиње митрополита Дионисија и султана Абдул-Меџида. Звоник је дозидан уз храм 1879. године. У Првом свјетском рату аустро-угарска војска је запалила архиву и однијела звоно које је коришћено у војној индустрији. Тада је запаљена и библиотека свештеника Јеврема Станковића, познатог народног прегаоца и просвјетитеља. Нови звоник је саграђен 1935-1937. године, а звоно тешко 200 kg је набављено у Енглеској. Њиме се и данас служи. Храм је 1943. погођен гранатом, којом је срушен олтар и лађа, а остао је читав звоник. Храм је обнављан 1963-1968, 1971-1976, 1999, 2009-2012. Димензије садашњег једнобродног храма су 21,5 х 7,2 метара. Садашњи темељи су освештани 1963. од стране свештеника Николе Мандића, Стојана Станковића и Ратка Јотића. Грађен је од ситне цигле „јединице“ и покривен је бакорм. Обновљен храм послије Другог свјетског рата освештао је 1968. године Епископ Лонгин Томић. Ту обнову су кочиле локалне комунистичке власти, а благочестиви народ је поред храма пекао циглу. Након додатне адаптације, због посљедица земљотреса који је погодио Бања Луку и околину 1973. године, поново је освештан 3. октобра 1976. од стране протосинђела Василија Качавенде, некадашнјег Епископа зворничко-тузланског. Посљедња велика обнова храма била је 2009-2012. године и храм је освештан 12. августа 2012. године од стране надлежног Епископа и Епископа врањског Пахомија. Првобитни пројекат је израдио пројектни биро „Славонски Брод“, пројекат посљедње обнове је урађен у пројектном бироу ДОО „Вукадиновић“ из Теслића.

crkva cecava kapija

На локалитету Црквине (граница заселака Локве, Речани и Гај) налази се један камени стећак, али се говори да је таквих мраморова било више, а народна предања везују за овај локалитет постојање старије цркве. „кажу да је храм некуд побјегао јер није много пута кађен тамјаном“. Приликом изградње земљорадничке задруге на Црквинама Милинко Томић је на дубини од једног метра откопао бакарни крст. Говори се да је Гајо Вучић на својој њиви послије рата изорао метални крст који је чувао Дејан Стокић, па га је предао Богдану Видовићу, шефу ОЗНЕ. Не зна се да ли је крст сачуван.

Црквена умјетност: Храм је живописан, а иконостас од храстовине је урадио Витомир Марковић из Укринице. Иконе је осликала група умјетника на челу са Дарком Живковићем из Крагујевца.

Црквени и културни живот: Постоје Светосавска омладинска заједница, настала у августу 2008, и Коло српских сестара, основано на Св. Пантелејмона 2008. године.

Светиње: Молитвиште Збориште, између Стражбенице и Главице гдје је поп Стојан Станковић читао молитве и служио Литургију. О томе пише Стеван Станковић млађи, писац црквеног љетописа у Чечави, а каже и да је до Првог свјетског рата на том мјесту постојао велики дрвени крст. Такође, постоји стари храст за кога се каже да се под њим учило читати и писати и да је делегација која је ишла у Цариград да моли градњу цркве управо под њим вијећала.

Матичне књиге: Крштених од 1888, али недостаје више матичних књига за период 1913-1935. Матичне књиге вјеначних се воде од 1905, а умрлих од 1888.

Црквене зграде: Парохијски дом, површине 160 m2 завршен је 2006. године, а зидао се почевши од 1990. Светосавски дом је саграђен 2004-2006. и површине је 120 m2. Постоји капела за паљење свијећа, саграђена 2008.

Гробља: Планско гробље, Гајско гробље, Савковића гробље, Продановића гробље, Спасовиште, Станојевића и Цвијића гробље. На гробљима се налазе објекти за парастосе, задушнице и задушне даће. Нису посвећени ниједном светитељу, али су освештани од стране свештеника чечавских у периоду 1970-1980. године. На гробљу Продановића је од 1995, а на Спасовишту од 2000.
У порти су надгробни споменици свештенка Стојана Станковића (+1884), Стевана Станковића (+1890), а недалеко од порте у гробљу свештеника Јеврема Станковића (+1916). У порти постоји споменик Србима Чечавцима који су своје животе дали у Првом и Другом свјетском рату, као и у Отаџбинском рату 1992-1995.

Свештенство: Стојан Станковић, Стеван Станковић, Јеврем Станковић, Алекса Јокановић, Алекса Ђуровић, Радивоје Јелић, Стеван Душанић, јеромонах Василије Станковић, Стојан Ђ. Станковић, Ранко Јотић, Тешо Спасојевић, Саво Кнежевић, Михајло Миловановић, Милорад Симић, Недељко Пришић, Драган Ерић.

Ктитори, приложници и добротвори: Душан Гајић са породицом, Јевто и Перса Ђукић, Зденко Продић са породицом, Светолик и Бранко Томић, Вељко и Живана Станковић, Петар и Ангелина Продановић, Драган Продановић са породицом и други.

Извори и литература: Бранко Перић, Чечава – село у Републици Српској, 1995; Исказ протојереја Драгана Ерића од 30. децембра 2012. године.