A A A

Кућа Живојина Петрушића у прњаворском селу Поповићи никога не оставља равнодушним, а многи издалека долазе да виде овај дом саграђен од 9.000 флаша.Кућа Живојина Петрушића у прњаворском селу Поповићи никога не оставља равнодушним, а многи издалека долазе да виде овај дом саграђен од 9.000 флаша.


Овај вриједни домаћин истиче да највећу захвалност што живи у необичном објекту дугује покојним родитељима Љепосави и Славку. Стрпљиво, уз много муке и труда, мајка и отац су савијали породично гнијездо, у коме су на прави пут извели шесторо ђеце. У кући није мањкало ведрог расположења, ђечје игре, али и дисциплине. Знало се шта је чији посао у домаћинству.

Са њиховим одрастањем родила се идеја да граде нови кров над главом. Није то била обична грађевина, јер су одлучили да граде кућу од стакла. Умјесто грађевинских блокова, на бетонском темељу почели су да ничу зидови од флаша. Доносили су Петрушићи флаше са свих страна, а када је у дворишту формирана велика гомила, кренули су радови. – Највећи терет овог посла носили су отац Славко и мој старији брат Томислав. Радовали смо се сваком новом реду флаша, а кућа је брзо добила прижељкивани облик, све до крова – прича Живојин Петрушић. Са осмијехом додаје да је градилиште плијенило велику пажњу комшија, али и мјештана из сусједних села.

– Долазили су, гледали и чудили се, јер тако нешто никада нигђе нису виђели – прича Живојин. Према његовим ријечима, флаше су спретним мајсторским рукама водоравно полагане са свих страна куће. – Неки су сматрали да ће флаше бити бескорисне, односно да у кући неће бити пријатно, поготову зими. Међутим, стакло се показало као добар изолатор. Стрепили смо тада да ће бити проблем и приликом замјене уколико нека од флаша пукне, али ни то није представљало проблем – каже Живојин, који је тренутно једини “чувар стаклене куће”.

– Живојин је прави домаћин и о њему сви имају само ријечи хвале. Било би добро да се ожени – кажу комшије прижељкујући да стаклена кућа добије и женску руку. Пјесничка инспирација Живојин Петрушић је члан Српског књижевног клуба “Таласи” из Прњавора.

Кућа направљена од стаклених боца као да зрачи некаквом посебном енергијом, која га инспирише да у слободно вријеме пише поезију и прозу.

Учествује редовно и на пјесничким сусретима, а до сада је добио и бројне награде. У припреми је, најављује, и први роман који би ускоро требало да угледа свјетлост дана.
Б.Р. – Глас Српске