A A A

Istorijski zapisi sa naših prostora

Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама. 

НЕЗНАНИ ГРОБОВИ У МЛАДИКОВИНАМА
Тек после 57. година откривене су гробнице четника које су, као рањене и болесне, 1945. ликвидирали комунисти
ПИШЕ: Верољуб Малетић
АНТРФИЛЕ: ЖРТВЕ У ЧЕЧАВИ (ДЕО)

Жандарма у пензији Васу Горичанца, "чувени" партизански командант Богдан Видовић Кевчија живог је испекао на ражњу, јер га је овај прерата хапсио због ситних крађа (кокошке, јаја и сл)

ПИШЕ: Прота Милорад СИМИЋ

(Из специјалног издања "Погледа" бр. 1 "Злочини комуниста над Србима")

Од 1 до 7 податке сакупио прота Милорад СИМИЋ из Чечаве:
1. ВАСО ГОРИЧАНАЦ (из Чечаве код Теслића), син Видов, рођен 1882. Он је посебна, јуначка, поносна али и веома тужна прича овога села из тога времена. Погинуо је, боље рећи после страшних мука издахнуо је, септембра 1943. године. Као старији човек, био је демобилисан још на почетку Другог светског рата. Ослобођен је, дакле, активне војне службе. Био је у устанку против окупатора у овом крају 1941. године, но као што рекосмо, због старости, врло брзо отпуштен, и живео је код своје куће као цивил. Пре рата Васо је био жандар, висок преко 2 метра, врло снажна и корпулентна личност, страх и трепет за сеоске ситне криминалце, крадљивце, кокошаре и мало превише несташне ђилкоше, лоле и "бекрије", каквих је било и овде. Једна од тих проблематичних по ред и закон особа био је и тај младић тадашњи Богдан Видовић, касније познати Кевчија. Због неких прекршаја (савременици тога доба који су још живи тврде, због ситних крађа кока, јаја и сл.) жандар Васо би га поштено избатинао, са жељом и намером да од њега изгради поштенога и карактернога човека, што је тренутно и делимично био успео (Богдан је био и у српским соколима, њихов члан; о томе постоје и фотографије). Но, заслужне батине, као поправну меру, никада није заборавио жандару Васи, иако му он није желео зло, него само да од њега направи поштена човека. Чекао је Богдан и дочекао дан Д, када је могао на веома бруталан начин да се освети овој кршној старини. Уосталом, какав му је био карактер видимо и из чињенице да је омогућио ликвидацију и свог рођенога брата Душана.

 

Sample Image

Krsna imena slave se i provode sa dosta troška. Gosti dolaze jedni u oči praznika, a jedni u isti dan. Kad bude na dan pred krsno ime, domaćin nalije jednu golemu bocu rakije, pa pošalje koga od mlađih preko sela da zove na slavu ljude. Kojoj god kući dođe, naziva boga i govori: "Pozdravio te ćaća, (starac ili brat), da dođeš do veče na slavu proslaviti svetog Đurđa“ (ili koji bude praznik); pa otvara bocu, daje mu rakije, a on i potegne malo.

Sample ImageSVADBE. Koji imа sinа ili mlаđegа brаtа na ženidbu, trаži zа njegа djevojku. Zаgledаju se nаjviše nа zboru djevojke s momcnmа, i momаk kаd begeniše ne smije kаzаti stаrješini kućnom, nego imа rаzgovor sа ženаmа, pа žene kаžu stаrješini: „nаš je Petаr begenisao tu i tu djevojku, nego ćаćа, idi ti, zаprosi nju." Ondа se opet stаrješina rаzgovori sа svojom kućnom čeljаdi, je li ta cura zа njegovu kuću, dа li je vаljаnа i poštenа, i dа li znа rаditi, nаročito presti, tkаti i vesti, i nаjposlije, kakva je tа porodicа gdje je djevojkа, kаkvi su joj stаri bili, da nije bilo među njimа poturčenikа ili аjdukа ili subаšа. To sve žene izrаčune i dokаžu, i tаdа će ići zаprositi.