Крстоноше на Спасовдан 1935 год.
Крстоноше (Спасовданска Литија) У Чечави На Спасовдан 1935 год.
Извор : Православље У Усорском Крају, Алекса П. Касаповић
Портал је локалног карактера гдје је више од 90% посјетилаца на неки начин везано за село Чечаву (мјештани, исељеници…).
Мјесечне посјете варирају између 1500 – 3000 јединствених посјетилаца.
Ако се бавите неком предузетничком или другом дјелатношћу и покривате територију Чечаве, овај портал је идеалан за вас.
Размислите да одвојите нешто новца за маркетинг без обзира што сви знају за вас – знају и за Кока-Колу али она већ 100 година свакодневно издваја новац за маркетинг. Успјешне фирме инвестирају 5%, чак и 8% прихода у маркетинг. Ради се о константном улагању јер маркетинг је дугорочан процес.
Чечава.орг посјетиоцима у доброј намјери обезбјеђује коришћење садржаја портала. Сви посјетиоци имају право да бесплатно користе садржаје, уколико не крше правила коришћења. Чечава.орг портал састоји се од властитих садржаја, садржаја партнера и оглашивача, бесплатних садржаја, садржаја креираних од стране посјетилаца и линкова на спољне странице. Чечава.орг садржаје објављује у доброј намјери. Све садржаје Чечава.орг портала користите на властиту одговорност и Чечава.орг се не може сматрати одговорним за било какву штету насталу коришћењем. Приступ Чечава.орг порталу и свим његовим садржајима дозвољен је особама било ког узраста.
Чечава.орг полаже ауторска права на све властите садржаје (текстуалне, визуелне и аудио материјале, базе података и програмерски код). Неовлашћено коришћење било ког дијела портала сматра се кршењем ауторских права Чечава.орг портала и подложно је тужби. Неовлашћено коришћење било ког дијела портала без дозволе власника ауторских права (Информативни портал Чечаве – www.cecava.org) сматра се кршењем ауторских права и подложно је тужби. Уколико сматрате да је Чечава.орг повредио Ваша ауторска права, случај ће бити одмах размотрен, а спорни садржаји биће уклоњени одмах по евентуалном установљавању истинитости садржаја жалбе.
Чечава.орг садржи линкове на веб странице изван властитог портала. Чечава.орг линкове објављује у доброј намери и не може се сматрати одговорним за садржаје изван портала.
Чечава.орг штити приватност корисника у највећој могућој мери. Чечава.орг се обавезује да ће у доброј намјери користити податке добијене од корисника током коришћења портала, те да приватне податке неће дистрибуирати, нити продавати трећој страни, осим уз дозволу корисника. Чечава.орг може у складу са законом прикупљати одређене податке о корисницима добијене током коришћења портала (искључиво подаци о рачунару и подаци о Интернет провајдеру) или податке унесене у поступку регистрације. Ове податке Чечава.орг користи како би имао информације о корисницима који га користе, те на тај начин побољшао портал и његове садржаје додатно усмјерио и прилагодио аудиторијуму која га посећује. На основу тих података сазнајемо који су садржаји најпопуларнији. Чечава.орг обавезује се да прикупљене приватне податке, попут е-маил адресе, имена и презимена, неће без дозволе сваког појединачног корисника продавати. Чечава.орг се обавезује да ће Чувати приватност корисника портала, осим у случају тешког кршења правила Чечава.орг портала или незаконитих активности корисника.
Чечава.орг задржава право да без претходне најаве повремено промијени или модификује правила. О важним промјенама и допунама Чечава.орг може обавијестити кориснике путем е-маила или објављивањем на порталу. Коришћењем било ког садржаја на Чечава.орг порталу сматра се да сте упознати са најновијим правилима. 1 Ми поштујемо Вашу приватност и посвећени смо њеном чувању. Ова полиса приватности Вам ставља до знања како се Ваши лични подаци обрађују и користе.
Младен Милетић је рођен 14. марта 1973. године у Теслићу. Родио се у сиромашној породици као друго дијете – прво у новој кући коју су у засеоку Савковићи саградили отац Лексо и мајка Милена на Милетића земљи. Основну школу је похађао у Ч ечави у периоду од 1980. до 1987. године. Средњу аутомеханичарску у Теслићу од 1987. до 1990. године. Био је врлодобар ђак, волио борилачке спортове и ријеку Укрину. Послије завршетка школовања накратко одлази у Београд да ради као аутомеханичар а од прве плате мајци доноси торбу пуну милошта.
Упоредо са ближењем обавезе служења војног рока, почињу и немири на просторима Југославије. За разлику од старијег брата Срђана, који је на служење војног рока годину раније испраћен са шатором и музиком, он одлучује да задњу вече проведе са најбољим пријатељима кући. Ту вече се веселило, пило и пјевало до јутарњих сати, а сутрадан, у прољеће 1992, је отишао у Охрид на служење војног рока. Након неколико мјесеци, усљед избијања рата, војска ЈНА се повлачи из Македоније а Младена пребацују у Други крајишки корпус у војну полицију а затим у извиђаку јединицу.
06. Марта 1992. године отац страдава у Словенији на радном мјесту. Младен је у то вријеме био у Бугојну. Рат је већ увелико буктио а линије комуникације прекинуте тако да је остао необавијештен. Након неколико дана успио је доћи кући а видјевши га мајка зајеца “Сине, остадошмо без оца” на шта јој је он мирно одговорио “Мајко не плачи, данас многа дјеца остају без својих очева”.
У то вријеме је ријетко долазио кући. Једног дана Младен ускаче кроз прозор у кућу да би изненадио Срђана који је лежао на каучу. Било је љето, његова војна колона је пролазила кроз село и стали су да га сачекају. Тај дан је гађао мету из пиштоља са Срђаном, отишао на купање на купалиште Млин, дошао кући, обукао се и отишао. То је било 3 дана прије смрти. Младен је погинуо у мјесту Гарачки Подови, општина Бугојно 15. августа 1992. године. У тренутку страдања имао је 19 година. До данас посмртни остаци нису пронађени…
0 Comments