Растушка пећина

Налази се преко Укрине у сусједном селу Растуша, удаљена је свега пар километара од центра Чечаве. Атрактивност и уникатност пећинског накита, богато археолошко, палеонтолошко и биоспелеолошко налазиште основне су карактеристике овог споменика природе и природног добра од националног значаја. Неописиве скривене љепоте, у којима се сталагмити, саливи, бигрене каде и пећински хлијероглифи смјењују са фрагментима пећинских стубова, који подсјећају на античке и ренесансне дворце и споменике различитих боја. Пећина је изванредан спелеолошки објекат, у коме су живјели далеки преци нама данас познатих животиња, док трагови људи датирају из раздобља старог између 30 000 и 60 000 година. Ова пећина је под заштитом Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске, и спада у природно добро ИИ категорије, а од 2012 је заштићена у категорији Споменик природе.

Одлике

Зуб носорога
Зуб носорога пронађен у пећини

У пећини Растуша је откривено камено оруђе и комадићи дрвеног угља, које су користили неандерталци пре 30.000 до 60.000 година. Осим тога, пронађени су остаци плеистоценског вука (Цанис лупус) и пећинског медвједа (Урсус спелаелус). Пећина Растуша је и станиште слијепих мишева. Од пећинског накита заступљени су саливи, сталактити, бигрене каде и пећински хијероглифи названи „леопардове шаре“, због својих карактеристичних облика. Такође она спада у ред највећих пећина у Републици Српској и БиХ, а по детаљу тиграстог облика шаре, коју још имају пећина код Вићенце у Италији и пећина недалеко од Париза у Француској, сврстава се међу три такве у Европи.

У периоду 2010. – 2012., вршена су заједничка истраживања стучњака Универзитета у Кембриџу са стручњацима из бањалучког Народног музеја и Завода за заштиту споменика и природног насљеђа. Том приликом пронађени су остатци шпиљског медвједа са брлогом, кости јелена, шпиљског лава и нешто неочекивано- зуб носорога. Предстоје детаљне анализе костију како би се утврдило да ли је у питању вунасти носорог, који је везан за хладно време, или неки други, те да ли су они дошли у пећину ради лова на човека или су га донеле наплавине. Истраживачи су били у могућности да кроз више слојева прате промену климе и како су људи мењали начин живота. Друго што је значајно су остаци алатки и животиња, које су неандерталци ловили, што показује да су били најмлађи неандерталци у овим крајевима. Ово пружа могућност проучавања прелаза од неандерталца ка модерном човеку.

Приступачност

Пећина је поплочана каменом стазом и освијетљена 350 метара, а тренутна проходност је близу 700 метара. Међутим, ту се не завршава, на шта указују тијесни пролази.

У Хрњ брду има шест пећина и у неке се може ући и 30-ак метара, након чега се наилази на језеро или уски пролаз. Спелеолози су у једну од њих ушли 156 метара у унутрашњост. Кажу да се може ићи и даље.

Посјете

Посјете је неопходно најавити туристичкој организацији на број +387 (0)53 430 058