Етнографја

Stare vodenice

{youtube}PbwSnBfVW5I{/youtube}

Nekad mnogobrojni stari mlinovi, vodenice, u Čečavi i okolnim selima, danas predstavljaju pravu rijetkost. U prošlosti oni su imali značajnu ulogu za život na selu, međutim, kako se smanjivala potreba za njihovim korištenjem, tako su postepeno prepuštani zubu vremena, pa su mnogi nestali, neki su zapušteni, neki ostali neupotrebljivi, dok su samo pojedini još uvijek u upotrebi, mada ne u tolikoj mjeri kao nekada.

(више…)

Рјечица Крушевица

Рјечица Крушевица извире под брдима Груваља. Хладна као лед, жубори низ падине обрасле високом стољетном шумом и слива се сјеверним дијелом Чечаве и постаје притока Укрине.

На свом путу је вијековима давала живот становницима који су живјели уз њен ток.

Многи путеви и пруге су водили кроз дубоки кањон. Пруга у Станарима је била полазна станица многим Чечавцима који су ноћу протумбали низ падине Крушевице, прескочили је плашећи дивљач која је сишла на њу да се напије воде, и са торбом преко леђа запутили се на посао широм бијелог свијета.

Убрзо након што су путници пролазници најавили зору, тишину су, један по један, прекидали млинови, који су се палили на сваких неколико стотина метара и весело кркљали мељући жито и пшеницу.

Рано буђење је значило и рано довођење стоке на појидбу, домаћице  су носиле обранице. Становнике вирова, рибе Пешеве, будили су удари пратљача од веш.

Крушевица је била и кућа многих хајдука који су се скривали од турских ага и бегова који  су харали овим пређелом узимајући данак и животе људи.

Данас Крушевица тече старим током,  али у другачијем времену, вјероватно жалећи дане када су људи знали да цијене оно што им даје.

Необзирна власт, и похлепа који задњих деценија харајући Чечавом уништили су већину природних богатстава, изворе питке воде и стољетну шуму, без иједног посађеног дрвета.

Зањих деценија тишину Крушевице прекидају звукови моторних пила и булдожера, који редом  и неконтролисано крше све пред собом а Крушевица данас све више носи блато, уље и пиљевину.

Од домаћих и општинских политичара, вјерујемо да ни један никад није чуо за Крушевицу а камо ли посјетио, напио се воде и уживао у њеним благодатима.

Све што је остало данас јесу стари млинови , о којима свједоче људи који су дијелом живјели у времену старе Крушевице, један од њих је Живко Илић:

„На ријеци Крушевица било је пет млинова. Први не знам име власника, могу сазнат’. Други је Гаврин млин, трећи Поредовнички млин наш. Мљели су Илићи, Пајуновићи и други. Четврти је Видов и пети опет Продановића млин.“

Слика: Живко Илић

Nošnje

Oduvijek su postojale i jasno se razlikovale svakodnevna (radna) i svečana nošnja. U svakodnevnom životu muškarci su nosili ljeti gaće i košulje od tkanog platna (lan i konoplja) sa tkanicom. Takođe se po potrebi nosio zubun u vidu prsluka od sukna (bez rukava). Obično su ljudi išli bosi ili u putravcima. Zimi su nosili košulje sa gaćama, šalvare i gunjeve. Gunjevi su ogrtači od sukna sa rukavima u vidu današnjeg kaputa, u dužini jakni. Kao kape koristile su se šajkače (ravne) koje su se uglavnom kupovale.

(више…)

Drveni predmeti

Ведрица: Дрвени суд у коме се у кући држала вода. Израђиван је од јелових дашчица у разним величинама.

Кабо: Дрвени суд за ношење воде. Израђивао се од малих дужица наобручаних дрвеним обручем (расјечен и обрађен штап лијеске). Обично је имао повраз од дрвета који се пребацивао преко обранице приликом ношења воде са извора.

Обраница: Дрвена мотка, мало повијена, са зарезима на крајевима. Дужине око 130—150cm. Служила је за ношење воде или сличног терета на рамену.

Карлица: Дрвена посуда у којој се чувало млијеко. Израђивала се од дужица трешње или липе.
Софра: Округла дрвена плоча, срезана од дебелих тесаних дасака са четири кратка ногара. Служила као сто за јело.

(више…)

Kovani predmeti

Вериге: Дужи ланац са куком на једном и алком на другом крају. Алка се ставља на мотку звану „верижњача“, која се фиксира обично под кровом изнад огњишта. Тако се ланац може помјерати верижњачом над огњиште и смицати са огњишта. На куку се стављао котлић, обично бакарни, у коме се кувало.
Сач: Предмет у виду полулопте са рукохватом на средини вањске стране. Правио се од жељезног лима. Њиме се покривао крух приликом печења на огњишту (крух је назив за кукурузни хљеб). Претходно се разгртао жар и на то мјесто стављао умијешани крух. Потом се преко круха стављао сач и на њега нагртао жар.
Ожег: Кована направа у виду лопатице, дужине до пола метра, са дугом дршком. Служила је за разгртање и преношење жара.
Маше: Кована направа за извлачење угарака и жара. Дуга је око пола метра и има облик пинцете.

(више…)

Kućanski predmeti

Најстарије куће које се памте биле су брвнаре, срезиване од храстових балвана са високим кровом на двије воде, покриване цијепаном храстовом даском званом шиндра. Њих су замијениле ригловане куће са конструкцијом од тесане дрвене грађе. Градиле су се тако што се на чврст темељ (обично камен) наносили посјеци-четвртасто отесан храстов балван. На њих су се уграђивали вертикални, такође тесани, стубови звани дирјеци. Број дирјека зависио је од величине куће. На дирјеке су уграђиване вјенчанице. Тако је костур куће био је чврсто везан. По вјенчаницама су се стављале греде на које је ишла кровна конструкција од рогова. Преко рогова су хоризонтално ишле живоке и по њима даска звана шиндра. На крову се остављао отвор за дим звани баца. Између дирјека стављао се налог од тесане даске.

(више…)

Spomenici

  • На мјесту Мраморје у Брђанима је налази се средњовјековна акропола од седам сандука.
  • На мјесту Камење у Станојевићима налази се група од 27 стећака.
  • Код Благојевића кућа се налази средњовјековна некропола од преостала три стећка.
  • У центру села постоји „партизанско гробље“ (1962), споменик жртвама фашизмарата 1941—1945 и споменик борцима палим у рату 1992—1995
  • У центру села су постављене бисте Живојина Прерадовића и Мире Јотановић
  • На основној школи у Горњој Чечави се налазила спомен плоча палим пролетерима.
  • У центру Чечаве споменик палим борцима у отаџбинском рату  у периоду 1992-1995

Vjerovanja

Vjerovanja se uglavnom vezuju za prirodne nepogode i ljudske nesreće. Sasvim je razumljivo da se čovjek na ovaj način bori protiv svemoćne prirode. Najviše vjerovanja vezuje se za kišu i grad kao atmosferske nepogode, i smrt i bolest, kao ljudske nesreće. Zapisujem samo ona vjerovanja koja su mi ostala u sjećanju iz djetinjstva. Danas se samo najstariji ponekad sjete nekih od njih.

(више…)