Историјски записи

Презимена и славе у Чечави 1882. године

Шематизам дабробосанске митрополије из 1882. године доноси нам занимљиве податке о Чечави. У то вријеме црква је била од дрвета а парохија се састојала из два села- Чечаве и Осредака. Парох је био Стево Станковић. Чечава је у то вријеме бројала 113 кућа и 994 душе. Осредци су бројали 13 кућа и 99 душа. Године 1883., укупно у оба села, рођено је 20 мушке и 24 женске дјеце.

Свечари славе:

Св . Јована: Костић, Драгић, Маглајац.
Часне вериге св. ап. Петра: Милановић.
Св. Трифуна: Пејић.
Св. Симеуна Богопримца: Томић,Пајиновић,Пајић.
Ђурђевдан: Ђукановић, Станковић, Микић, Милошевић,
Бјелојевић, Лукићи, Назић, Дураковић, Тодоровић, Ђукић, Симеушић, Хрњић, Продановић, Лазић, Михаиловић, Пајић, Евђевић, Савић, Поповић, Станојевић, Јотановић, Горичанац, Цвијић, Тешић, Вучић, Дојковић, Ковачевић, Павловић, Бојић, Кршић, Благојевић, Ђекановић, Суботић, Веселић, Аџија, Пламинац, Мичић, Марић.
Св. па. Тому: Шућур.
Св. ев.  Луку: Лазић.
Св. Николу: Савковић, Видовић, Момић, Јокић, Перић, Пејичић.
Св. Игњатију Богопримца: Чачић.
Св. Стефана: Вуковић, Девић, Милетић, Симеуновић, Ђекић, Микановић, Милић, Дујић, Тодоровић, Михаиловић, Симић, Мишикић, Лазић.

Светосавска прослава у Чечави 1893. године

Светосавска прослава, са првом бесједом и забавом у корист српске школе и сиромашних ђака у селу Чечави, котар и протопрезвитерат Тешањски, 14. јануара 1893. године.
Драги брате Србине, поћутимо само што нам једна пјесма каже: ђе год који Србин има, и ђe год се српски збори, ту се данас громогласно светосавска пјесма ори, и сваки се доброхвално светог Саве данас cjeћa; сјећа се и његова светог рада, из ког ниче српска cpeћa. Та он бјеше цркве наше први бранич, прва глава, и од њега почела је да нам српска школа ускрсава. Па кад се свуда у Српству светосавска слава чује, то и наше скромно село није изостало да се општој слави прикључи. У нашем храму бијаху многа браћа сакупљена, па хвалише вишњег Бога, и славише светог Саву. У вече сабрасмо се у маленој српској школи нашој, која отвара умне очи дјеци нашој, која показује: што је право, што је лијепо, да ниједно чедо код очију не остане слијепо.

(више…)

Историјска и географска номенклатура места по старом тешањском срезу

Развитак, 01.12.1940.

У старом тешањском срзу, т.ј. у данашњим срезовима: тешањском, теслићком и добојском има много места и cелa са карактеристичним називима, који нас одводе у средњи век – у доба босанске самосталности, и, врхунца процвата бивше усорске бановине, чије је главно место поред Сребреника, био врло често и Тешањ. Постанак ових карактеристичних имена места везан је за имена средњевековне босанске властеле, која је ове крајеве држала у својој власти у средњем веку. Али, поред карактеристичне историјске, упада нам у очи и географска номенклатура.

(више…)

ЧЕЧАВА – Часопис Развитак 01.04.1939.

Високо по косама и странама у лакту који чини река Мала Укрина раштркане су „паланке“1 села Чечаве, једног од ретких босанских села чије је постојање документарно посведочено за средњи век. Тај први помен Чечаве је негде иза 1323 год. у једној повељи којом босански бан Стјепан и брат му Владислав Haграђују кнеза Гргура Стипановића, дајући му у баштину пет села у тадашњој области Усори: пр’во Чеч’ву, друго Хр’стуш’, третие Уненавишћи Јекш’ .д. Воловић .е. Модрич’2.

(више…)

У Чечави има доста школа (Глас комуна 21.09.1963)

21. 09.1963. –  ОБИЛАЗИМО СЕЛА  – »ГЛАС КОМУНА«
     Чечава је једно од највећих села у теслићкој комуни, а вјероватно и у срезу. Центар села је удаљен од Теслића 16 километара. Воз за Чечаву долази два пута недјељно.
     Ово село је добро познато од давнина. Некад је оно било најнапредније у комуни, а и сада предњачи. Чечава је дала доста бораца за вријеме народноослободилачке борбе.
     Сазнали смо да овдје нема скоро ниједног домаћинства које нема бар једног радника запосИеног у предузећу. У близини је „Јаворова“, радилишта предузећа дрвне индустрије „Борја“, па је већина мјештана запослена ту.
     И поред тога, Чечава је позната као пољопривредни крај. На својим посједима земљорадници постижу добре приносе. Настоје да на савременији начин обрађују своју земљу.

(више…)