Историјски записи

Једна лепа народна прослава у селу Чечави (1932)

Тешањ 19 септ. 1932. У селу Чечави јуче је обављена једна лепа и импозантна народна прослава. Чечава има већ пуних 50 година српску основну школу која је кроз своје учионице провела врло велики број ђака и ширила писменост у месту и целој околини. Окупаторске власти често пута су њихову школу затварале и онда је сељак Јован Јотановић, који сад има преко 70 година, прикупљао ђаке и под храстом их учио писању и читању.

Read More

Косовски симболи старе српске ношње у насељима Прибинића и Чечаве

У појединим крајевима нашег народа још се и данас очувала стара српска народна ношња, која за фолклор и етнографију има нарочити значај и вредност.
Поред најстарије српске народне ношње, која се сачувала у појединим местима у Јужној Србији и потиче управо из Душановог доба затим старе живописне националне ношње у Црној Гори, можемо наћи и у неким крајевима Босне.
Тако се старинска српска ношња очувала делимично у планинским крајевима око Озрена, а поглавито у планинским насељима питомог села Прибинића и Чечаве, која се налазе на домаку нашег средњевековног манастира Липља.

Read More

Соколски гласник 1941.

Соколско друштво Теслић, одржало је уз учествовање бројног чланства 22. годишњу скупштину 2. фебруара, коју је отворио старешина брат др. Урош Војиновић. У току прошле године одржан је велики број приредби, предавања и говора, нарочито о одбранбеним радовима. Друштво има инвентар у вриједности од 150.000 динара и 31.000 у фонду за градњу дома.

(више…)

Соколска изложба пољопривредних производа и народних рукотворина у Теслићу

Дана 3 о.м. приредило је Соколско друштво Теслић са својим чланством из Соколских чета: Булетић, Барићи, Жарковина, Чечава и Прибинић изложбу пољопривредних производа и народних рукотворина.

Најбоље соколске чете за изложене пољопривредне производе добиле су по једну пољопривредну справу, а поједини чланови и чланице чета за народне рукотворине добили су новчане награде.

(више…)

1879. година – Приложници из Чечаве

Списак оних који су дали прилог у новцу за повраћене избјеглице из устанка 1875.-1878, међу њима су и приложници из Чечаве.
Село Чечава:
Тодор Машикић 66 гр., Марко Продановић 12 гр., Петар Продановић 12 гр., Благоје Продановић 12 гр., Јаков Продановић 12 гр., Малин Пејић 6 гр., Игњо Петковић 20 гр., Марко Ристић 20 гр., Митар Томић 2 гр., Јаћим Ђурђевић 10 гр., Јово Ђекић 8 гр., Марко Јевгенић 14 гр., Симо Симеунић 10 гр., Коста Симеунић 10 гр., Ђурађ Пеић 3 гр., Симо Станевић 24 гр., Благоје Продић 12 гр., Стјепан Васиљић 12 гр., Теодор Савић 12 гр., Мијајло Јапановић 6 гр., Јован Игњић 12 гр., Лука Микановић 12 гр., Тешо Мићић 24 гр., Јован Илић 24 гр., Станоје Мецић 15 гр., Симо Ђукановић 9 гр.

Послао: Горан Легеновић

Сељак одликован Похвалницом Краљевог фонда за свој рад на народном просвећивању

Теслић, 8. децембра
Село Чечава у Срезу теслићком звало се пре рата још и „Мали Београд“, јер су у Чечави живели Срби борци и патриоте. Срби из Теслића ишли су у Чечаву да се провеселе, запевају и разговоре о невољама под туђином, које су се тешко подносиле.
У Чечави живи потомак угледне породице Станковића, Душан Станковић. Иако је Душан сељак са основном школом, као и многи његови другови и суседи, он је много озбиљније схватио дужности према друштву и околини. Бистар и вредан, Душан је читао и усавршавао се, посећивао соколске и пољопривредне течајеве. Уредио је прво своју кућу и имање, а затим је обилазио села поучавајући сељаке у калемљењу воћа, гајењу стоке и рационалном газдовању. Као добар народни гуслар, обилазио је соколске чете и домове, ширећи народну поезију, због чега је необично омиљен у народу.
Управа Краљева фонда оценила је његов рад корисним и Душана одликовала похвалницом.

Политика, 4. децембар 1937, XXXIV, бр. 10612, стр. 11.