Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Историјски записи

Светосавска прослава у Чечави 1893. године

Светосавска прослава, са првом бесједом и забавом у корист српске школе и сиромашних ђака у селу Чечави, котар и протопрезвитерат Тешањски, 14. јануара 1893. године.
Драги брате Србине, поћутимо само што нам једна пјесма каже: ђе год који Србин има, и ђe год се српски збори, ту се данас громогласно светосавска пјесма ори, и сваки се доброхвално светог Саве данас cjeћa; сјећа се и његова светог рада, из ког ниче српска cpeћa. Та он бјеше цркве наше први бранич, прва глава, и од њега почела је да нам српска школа ускрсава. Па кад се свуда у Српству светосавска слава чује, то и наше скромно село није изостало да се општој слави прикључи. У нашем храму бијаху многа браћа сакупљена, па хвалише вишњег Бога, и славише светог Саву. У вече сабрасмо се у маленој српској школи нашој, која отвара умне очи дјеци нашој, која показује: што је право, што је лијепо, да ниједно чедо код очију не остане слијепо.

(више…)

Историјска и географска номенклатура места по старом тешањском срезу

Развитак, 01.12.1940.

У старом тешањском срзу, т.ј. у данашњим срезовима: тешањском, теслићком и добојском има много места и cелa са карактеристичним називима, који нас одводе у средњи век – у доба босанске самосталности, и, врхунца процвата бивше усорске бановине, чије је главно место поред Сребреника, био врло често и Тешањ. Постанак ових карактеристичних имена места везан је за имена средњевековне босанске властеле, која је ове крајеве држала у својој власти у средњем веку. Али, поред карактеристичне историјске, упада нам у очи и географска номенклатура.

(више…)

ЧЕЧАВА – Часопис Развитак 01.04.1939.

Високо по косама и странама у лакту који чини река Мала Укрина раштркане су „паланке“1 села Чечаве, једног од ретких босанских села чије је постојање документарно посведочено за средњи век. Тај први помен Чечаве је негде иза 1323 год. у једној повељи којом босански бан Стјепан и брат му Владислав Haграђују кнеза Гргура Стипановића, дајући му у баштину пет села у тадашњој области Усори: пр’во Чеч’ву, друго Хр’стуш’, третие Уненавишћи Јекш’ .д. Воловић .е. Модрич’2.

(више…)

У Чечави има доста школа (Глас комуна 21.09.1963)

21. 09.1963. –  ОБИЛАЗИМО СЕЛА  – »ГЛАС КОМУНА«
     Чечава је једно од највећих села у теслићкој комуни, а вјероватно и у срезу. Центар села је удаљен од Теслића 16 километара. Воз за Чечаву долази два пута недјељно.
     Ово село је добро познато од давнина. Некад је оно било најнапредније у комуни, а и сада предњачи. Чечава је дала доста бораца за вријеме народноослободилачке борбе.
     Сазнали смо да овдје нема скоро ниједног домаћинства које нема бар једног радника запосИеног у предузећу. У близини је „Јаворова“, радилишта предузећа дрвне индустрије „Борја“, па је већина мјештана запослена ту.
     И поред тога, Чечава је позната као пољопривредни крај. На својим посједима земљорадници постижу добре приносе. Настоје да на савременији начин обрађују своју земљу.

(више…)

70 година од погибије Новака Продића

Данас се навршава 70 година од погибије команданта Теслићке четничке бригаде Новака Продића и његовог пратиоца Светислава Микановића – Ђеђе. На почетку рата, док су партизани и четници били заједно, био је командант 4. батаљона, 4. крајишког НОП одреда. Ризикујући да буду стријељани многи су им помагали у скривању више од годину дана. Иако је кућа била стално под присмотром, Новак је успио једне вечери неопажено да уђе кроз прозор да се поздрави са породицом. Рекао је да наслућује да је дошао крај и да се више неће видјети, и да не би могао да погледа у очи мајкама оних који су изгинули под његовом командом ако би се предао. Отишао је да се нађе са Ђеђом да се и он поздрави са својом мајком.

(више…)

Иродови синови (Sons of Herod)

Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама. 

(више…)

Žrtve u Čečavi 2 dio

НЕЗНАНИ ГРОБОВИ У МЛАДИКОВИНАМА
Тек после 57. година откривене су гробнице четника које су, као рањене и болесне, 1945. ликвидирали комунисти
ПИШЕ: Верољуб Малетић
АНТРФИЛЕ: ЖРТВЕ У ЧЕЧАВИ (ДЕО)

Жандарма у пензији Васу Горичанца, „чувени“ партизански командант Богдан Видовић Кевчија живог је испекао на ражњу, јер га је овај прерата хапсио због ситних крађа (кокошке, јаја и сл)

ПИШЕ: Прота Милорад СИМИЋ

(више…)

Bratuobilaštvo – svjedočenje

(Из специјалног издања „Погледа“ бр. 1 „Злочини комуниста над Србима“)

Од 1 до 7 податке сакупио прота Милорад СИМИЋ из Чечаве:
1. ВАСО ГОРИЧАНАЦ (из Чечаве код Теслића), син Видов, рођен 1882. Он је посебна, јуначка, поносна али и веома тужна прича овога села из тога времена. Погинуо је, боље рећи после страшних мука издахнуо је, септембра 1943. године. Као старији човек, био је демобилисан још на почетку Другог светског рата. Ослобођен је, дакле, активне војне службе. Био је у устанку против окупатора у овом крају 1941. године, но као што рекосмо, због старости, врло брзо отпуштен, и живео је код своје куће као цивил. Пре рата Васо је био жандар, висок преко 2 метра, врло снажна и корпулентна личност, страх и трепет за сеоске ситне криминалце, крадљивце, кокошаре и мало превише несташне ђилкоше, лоле и „бекрије“, каквих је било и овде. Једна од тих проблематичних по ред и закон особа био је и тај младић тадашњи Богдан Видовић, касније познати Кевчија. Због неких прекршаја (савременици тога доба који су још живи тврде, због ситних крађа кока, јаја и сл.) жандар Васо би га поштено избатинао, са жељом и намером да од њега изгради поштенога и карактернога човека, што је тренутно и делимично био успео (Богдан је био и у српским соколима, њихов члан; о томе постоје и фотографије). Но, заслужне батине, као поправну меру, никада није заборавио жандару Васи, иако му он није желео зло, него само да од њега направи поштена човека. Чекао је Богдан и дочекао дан Д, када је могао на веома бруталан начин да се освети овој кршној старини. Уосталом, какав му је био карактер видимо и из чињенице да је омогућио ликвидацију и свог рођенога брата Душана.

(више…)