Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Danas se slavi pokrov pr. Bogorodice u Rastuši

U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u Rastuši sinoć i danas je  služena liturgija i održano narodno veselje. Sinoć je liturgiju služio Vladika uz sasluženje više sveštenika, nakon liturgije uslijedilo je narodno veselje  do 2h ujutro.

 

Danas je molitvu služilo lokalno sveštenstvo, a nakon molitve nastavljeno je slavlje uz ručak i muziku uživo.

 

Sinoć i danas rastušku crkvu je posjetilo nekoliko stotina vijernika.

 

POKROV PRESVETE BOGORODICE

 

Crkva je oduvek proslavljala Presvetu Bogorodicu kao pokroviteljicu i zastitnicu hriscana, koja Svojim molitvama umilostivljava Boga prema nama gresnima. Bezbroj puta pomagala je pojedincima i narodima, u ratu i miru, i svuda u nevoljama. Dogadjaj koji crkva danas praznuje desio se 14. oktobra (1. oktobra po starom kalendaru) 911. godine, u vreme cara Lava Mudroga (Filosofa). Bilo je svenocno bdenje u Bogorodicnoj crkvi Vlaherne u Carigradu. Crkva je bila puna naroda, a negde u pozadini je stajao sv. Andrej Jurodivi sa svojim ucenikom Epifanijem. U cetiri sata posle ponoci ugledao je sv. Andrej Presvetu Bogorodicu sa rasprostrtim omoforom iznad naroda, kao da tom odecom pokriva narod. Bila je odevena u zlatokrasnu porfiru i blistala okruzena apostolima, svetiteljima, mucenicima i devicama. Sv. Andrej pokaza rukom Epifaniju i upita ga da li i on vidi "Caricu i Gospodju kako se moli za sav svet", sto Epifanije zacudjen potvrdi. Zbog toga dogadjaja uvedeno je ovo praznovanje, da nas podseca na taj trenutak i na stalno pokroviteljstvo Presvete Bogorodice kad god to u nevoljama od nje molitveno trazimo.

 

Sample Image

 Sample Image

 Sample Image

 Sample Image

 Sample Image

 Sample Image

 Sample Image

Sample Image

 

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

 

Kao sto nekada sv. Jovan Bogoslov vide na nebu veliko znamenje, "zenu obucenu u sunce" (Otkr. 12, 1) koja je bila praslika Pokroviteljke nase Presvete Bogorodice, tako i sv. Andrej Jurodivi u Vlahernskoj crkvi, slicnoj nebu, za vreme svenocnog bdenija, na danasnji dan 1. oktobra 911. godine, ugleda Nevestu Nenevestnu, odevenu u suncanu porfiru. Naroda je bila puna crkva. U pozadini crkve stajao je sv. Andrej Jurodivi sa svojim ucenikom Epifanijem. U cetvrti sat noci pojavi se Presveta Bogorodica iznad naroda sa rasprostrtim omoforom na rukama, kao da tom odecom pokriva narod. Bese obucena u zlatokrasnu porfiru i sva blistase u neiskazanom sjaju, okruzena apostolima, svetiteljima, mucenicima i devicama. Preklonivsi kolena, Ona se dugo molila, zalivajuci suzama svoje bogoliko i precisto lice. Sveti Andrej videci to javljenje pokaza rukom Epifaniju blazenom, i upita ga: "Vidis li, cedo, Gospodju i Caricu sveta, kako se moli za sav svet?" Odgovori Epifanije: "Vidim, sveti oce, i uzasavam se!"

Ovo je, braco i sestre, kratka istorija danasnjeg praznika koji mi na ovom svetom mestu molitveno proslavljamo. Ovaj dogadjaj je vremenom postao samo srce shvatanja Djeve Marije kao Majke, Kojoj je pod Krstom usinovljeno citavo covecanstvo, Koja kao Majka prima u svoje srce sve nase zalosti, sva nasa stradanja, sav bol naseg zemaljskog bitisanja.

Vekovima su verni ljudi osecali i duhovnim vidom gledali taj svetli Bogorodicin Pokrov nad svetom, radovali mu se i u njemu nalazili pomoc i utehu. I mi danas praznujemo blagodareci Pokroviteljki nasoj za takvo veliko milosrdje Njeno, javljeno rodu hriscanskom, i usrdno je moleci da i sada i svagda milostivo zakriljuje nas koji istemo Njeno pokroviteljstvo. To cinimo, jer bez Njenog pokrova i zastupnistva nemoguce je ziveti nama koji stalno gresima razgnevljujemo Boga. Greseci mnogo, mi padamo u mnoge kazne, po reci psalmopevca: "Mnoge muke ima gresnik" (Ps. 31, 10) i zasigurno bismo propali zbog bezakonja nasih da nas ne zakriljuje Premilostiva Vladicica zauzumanjem pred Prestolom Sina Svoga.

Mi gresni smo, po rasudjivanju sv. Jovana Zlatousta, zbog svoje necovecnosti – zverovi: ugadjamo stomaku kao medvedi, utovljujemo telo kao mazge, zlopamtljivi smo kao kamile, otimamo kao vuci, ljutimo se kao zmije, ujedamo kao skorpije, lukavi smo kao lisice, otrov zlobe nosimo u sebi kao aspida. Takve zverove kakvi smo mi sustizu razni lovci: sustize nas pravedni gnev Bozji, kaznjavajuci nas za rdjava dela nasa, po reci Svetog Pisma: "Bog je Gospod osvete" (Ps. 93, 1). Postizu nas i bezakonja nasa, te svaki od nas moze reci: "Sustigose me bezakonja moja, i ne mogoh gledati" (Ps. 39, 13). Sustize nas i nevidljivi vrag: "Posta mi kao medved u zasedi, kao lav u potaji" (Plac Jerem. 3, 10). Sustize nas i vidljivi vrag. On govori: "Teracu, stignucu, ubicu macem svojim, ruka ce moja gospodariti" (2. Moj. 15, 9).

Ali, ne bojmo se, braco i sestre, mi imamo molitvenu zastupnicu koja nas pokriva – imamo Presvetu Djevu Mariju. U Nju se mi uzdajmo, k Njoj pribegavajmo; pod Pokrovom Njenim smo sigurni, samo s umiljenjem zavapimo k njoj: pokrij nas Pokrovom Tvojim, Pokroviteljko nasa, Presveta Djevo: "U zlo doba zakrili nas" (Ps. 26, 5). Njen pokrov se i danas prostire nad citavim rodom ljudskim, nad citavim svetom, i nad nama gresnima. I danas sija Njen spasonosni Pokrov kojim nas Ona zakriljuje, iako nase oci nisu dostojne da vide taj Pokrov, iako nase oci ne vide taj Pokrov. Majka Bozja i danas posreduje izmedju neba i zemlje. Ona je posrednica sveta koji prinosi svoje molitve k Prestolu Slave Bozje. Ona je ljubav i milosrdje nase, milost i sazaljenje nase, prastanje i zastupljenje nase pred Bogom. Ona ne sudi, nego je milostiva svima. Ona nije pravda i sud pravde, vec materinsko zauzimanje. I na Strasnom sudu Sina Svoga Ona ce moliti Pravednoga Sudiju za oprostaj.

Greh i jad sveta ranjavaju srce One koja voli citav svet, a Ona na zlobu i greh odgovara ljubavlju i suzama.

"A i tebi samoj probosce mac dusu da se otkriju pomisli mnogih" (Lk. 2, 35). Ovo su reci koje je pravedni starac Simeon uputio Djevi Mariji u dan kada je Ona donela Dete Hrista u hram da bi ga posvetila Bogu i te su se reci urezale duboko i zauvek u duse hriscana. Majka Isusova – Ona Koja je, stojeci pod Krstom Sina Svoga, iskusila sav strasan bol ljudskog stradanja i zalosti – postala je svojevrsni Bozji dar svim ljudima, dar materinske ljubavi, materinskog sazaljenja, materinskog sastradanja.

Njoj i danas mac probada dusu. Majka Bozja place nad svetom. Kakva je to tajna? Sam svet place nad samim sobom Njenim suzama. Stradanje i jad sveta jesu Njena tuga, suze sveta su i Njene suze. Svet nije ostavljen u svome jadu, covek nije usamljen u svojoj tuzi. Ranjavano biva i razdirano materinsko srce Njeno i zajedno sa nama place i Majka Bozja. I uvek treba da budemo svesni toga cije srce ranjavamo svojim gresima, cije suze umivaju nase padove. Ona je – nasa Majka! Ona je – nase srce! O, kad bi ljudske oci videle svetlost Majke Bozje u svetu ljudi bi znali kakvo se tajanstveno preobrazenje odigrava u svetu. Kad bi ljudi samo videli Njene suze, prenula bi se i raskravila njihova okamenjena srca. Jer nema srca koje bi bilo toliko okamenjeno da se ne bi raskravilo od Njene ljubavi i Njenog milosrdja. Na zlobu Ona odgovara ljubavlju, na greh – suzama, na hulu – oprastanjem, na mrznju – blagoslovom.

Svi dani zivota naseg jadni su, kao sto nekada rece patrijarh Jakov: "Malo je dana zivota moga i zli su bili" (1. Moj. 47, 9). Narocito su jadni oni nasi dani u koje vidimo zlo, i oni u koje sami cinimo mnogo zla, sabiruci sebi gnev na dan gneva (Rim. 26, 5)

Zato se potrudimo, braco i sestre, i ispravimo zivot svoj, izbacimo iz naseg zivota lose navike, gresna dela, mrznju, zlobu, tvrdicluk, gnev i druge strasti koje nas udaljuju od Boga i koje rastuzuju nasu zastupnicu Presvetu Bogorodicu. Dodajmo i mi sa svoje strane koju suzu pokajanja, koje delo milosrdja, raspalimo oganj Bozje ljubavi u srcima svojim i prenesimo ga u nase medjusobne odnose. Svi ste culi za onu narodnu poslovicu: "Zlo dobra doneti ne moze", pa pokusajmo da je ispunimo u nasim medjusobnim odnosima. Ne moze se na nesreci drugoga graditi svoja sreca kao sto se ne moze ni kuca podici bez cvrstoga temelja.

Neka nas Presveta Bogorodica zakrili Svojim Pokrovom i dade nam snage da unesemo svete jevandjelske vrline u svoj zivot, da bismo na taj nacin ispunili volju Bozju u ovome svetu i proslavljali Boga trojedinog Oca i Sina i Svetoga Duha vavek.

AMIN.

 

0 Comments

Још нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.