Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Dobrovoljci prvog svetskog rata

Sa početkom Prvog svjetskog rata Austro-Ugarska u anektiranoj Bosni i Hercegovini sprovodi masovnu mobilizaciju. Srpski živalj uglavnom se upućuje na istočni front (Galicija) i odmah uključuje u prve linije fronta. Prije dolaska na ratište Srbi se razdvajaju da ne bi bilo zajedno više njih u istoj jedinici. Tako su i Čečavci u tuđoj vojsci i tuđoj zemlji dospjeli sami u prve redove sa komandom da pucaju u slovensku braću Ruse.

 

Ispraćaj dobrovoljaca: (s lijeva na desno) Vladimir Prodanović, Zorka

Jotanović, pop Stojan Stanković, Anđa Stanojević, Panto Đukanović,

popadija Radojka Stanković i Petar Stanojević (zvani Kovač) na

Željezničkoj stanici 18. km.

 

 
Duboko mrzeći okupatora koji je objavio rat njegovom narodu i znajući šta je pravedan rat, Čečavci se predaju Rusima u prvim borbama i dospijevaju u rusko zarobljeništvo gdje se javljaju kao dobrovoljci srpske vojske i traže da budu upućeni na Solunski front. Tako su iz Rusije na Solunski front upućivane divizije dobrovoljaca Srba.
 
Active Image

Љубо Ђвкић

Prvi dobrovoljac iz Čečave bio je jeromonah Vasilije Stanković (Konstantinov). Poslije završene monaške škole otišao je kao dobrovoljac u srpsku vojsku. Sa vojskom je prešao u Albaniju i došao na Krf. Nakon toga odlazi u Rusiju. Govorilo se da je učestvovao u organizovanju Srpske dobrovoljačke divizije. Priča se da je bio i učesnik i Oktobarske revolucije. Tragova o njegovom boravku i aktivnostima u Rusiji nema. Sveto Prodić mi je ispričao da je vidio njegovu sliku iz Rusije na kojoj je bio u uniformi i sa redenicima municije preko prsa, te čitao pismo u kome je pisao kako se bori protiv cezarizma. Slika koju posjeduje Kojo Stanković ukazuje na tačnost ove priče.

 

Active Image

 

Солунац у породичиој луци:

Филип Лукић са супругом Кристом, кћерком Милевом и синовима Светом и Владом (1931)

 

 Iz Čečave su kao dobrovoljci učestvovali u Srpskoj vojsci: Jakov Petković, Gligor Prodanović, Velimir Savić, Filip Lukić, Jovan Đukić, Đorđo Perić, Ljubomir Đekić Jovan Petković zvani Ristić, Jovica Gačić, Ignjatija Savković, Vaso Bjegojević, Milan Vasić, Simo Pepić, Jakov Jotanović, Gavro Vasić i Simeun Lazić.U knjizi Tomislava Vlahovića „Vitezovi Karaćorđeve zvezde sa mačevima" (Beograd, 1989), postoje samo biografski podaci o Jakovu Petkoviću. U Čečavi tvrde da je i Jakov Jotanović nosilac Albanske spomenice. Sveto Prodić priča da su Jakov Prodanović i Ljubo Đekić kroz Albaniju nosili bolesnog od malarije kralja Aleksandra i da je kralj poslije rata na dočeku u Doboju prepoznao Jakova i sa njim se izljubio.

Jakov Petković i Gligor Prodanović pobjegli su u Srbiju 1912. godine kada je Srbija objavila rat Turskoj. Saznavši da će biti regrutovani u austrougarsku vojsku, donose odluku da sa sviračima iz Srbije (koji su svirali u Prnjavoru) bježe u Srbiju. Tamo su se uključili u komite.15 Učestvovali su u oba balkanska rata i prijavili se kao dobrovoljci u Prvi svjetski rat. Gligor Prodanović je poginuo u Cerskoj bici. Jakov Petković je preživio rat. U Drugom svjetskom ratu je zarobljen i četiri godine je proveo u ropstvu.

Active Image

Добровољачка легитимација

 

0 Comments

Још нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.