Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Domaća rakija samo za ličnu upotrebu

Sample Image

Novi zakon o vinu i rakiji, koji bi danas trebalo bude na dnevnom redu Narodne skupštine RS, zabraniće dosadašnju praksu prodaje domaće „kapljice” neregistrovanim proizvođačima. Ostavlja se mogućnost proizvodnje rakije i vina u domaćinstvima za lične potrebe, ali nije precizno određeno koja je dozvoljena količina, pa se i dalje ostavlja mogućnost prodaje ispod tezge. Za sada je vešto izbegnuta potpuna zabrana proizvodnje u domaćim kotlovima, koja će ulaskom u EU verovatno biti neizbežna.

Stavljanju rakijskih kotlova pod kontrolu za sada se raduju jedino veći proizvođači, koji rakiju ili vino već plasiraju za tržište, dok sitni poljoprivrednici strahuju da će im evropska regulativa, pre ili kasnije, potpuno zabraniti da peku rakiju.
Stručni saradnik za voćarstvo i vinogradarstvo u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS Saša Lalić priznaje da novi zakon nije precizno odredio dozvoljenu količinu proizvodnje „na otvorenom” i za vlastite potrebe. Napominje da domaćini i ove jeseni bez straha mogu da prave rakiju i vino, ali bez registracije ne smeju da je prodaju. Oni koji žele da prodaju domaću šljivovicu ili lozu imaće registrovane kotlove i na to će plaćati porez.
Na pitanje kako će se kontrolisati proizvedena količina i kazniti oni koji svoju rakiju odluče da prodaju komšijama, Lalić kaže da je to vrlo teško propisati zakonom, pa će se to precizno definisati nizom podzakonskih akata. Da bi zakon uopšte zaživeo, potrebno je doneti mnoštvo pravilnika poput onog o kvalitetu, registru proizvođača, o zaštiti geografskog porijekla…
Po Lalićevim rečima, i pored zakonskih pravila preprodaji u selima vrlo teško će se stati u kraj. Otežavajuća okolnost je i to što na nivou BiH ne postoji katastar voćnjaka i vinograda.
On napominje kako je novi entitetski zakon neophodan, jer se radi o vrlo osetljivoj proizvodnji, pre svega zbog zaštite potrošača.
„Rakija može da bude lek, ali i otrov. Ovaj zakon uvodi zabranu tržišne proizvodnje za fizička lica i oštru kontrolu onoga što se proizvede i dolazi do potrošača”, napominje Lalić.
U Udruženju poljoprivrednika RS pozdravljaju uvođenje oštrijih kontrola prodaje alkoholnih pića, ali se nadaju da će im EU po pitanju domaćih kotlova ipak „progledati kroz prste”.
„Treba kontrolisati flaširanje, a ne spravljanje rakije i vina za vlastite potrebe”, kaže Usorac. On priznaje da je teško odrediti količinu za potrebe domaćinstva, jer nekome treba 500, a nekome pet litara. Inspektori, upozorava, mogu da reaguju samo ukoliko nekoga uhvate da puni i prodaje alkohol, a za to nema dozvolu.

 

 

Zapušteni voćnjaci i vinogradi 

Ako evropska regulativa ne uništi tradiciju spravljanja domaćih alkoholnih pića, to bi mogao da uradi nemar domaćih vlasti. Naime, prema evropskim propisima BiH će ulaskom u EU moći da ima 12.000 hektara pod vinogradima, a trenutno je zasađeno tek oko 4.000. Veličina zasada od momenta ulaska BiH u EU neće moći da se povećava. Sličnu sudbinu doživeće i voćarstvo, koje je kod nas godinama zanemarivano. Tako zvanična statistika govori da u RS ima oko 59.000 hektara voćnjaka, a u stvarnosti je zasađeno jedva 5.000.

Kazne
Zakon o vinu i rakiji RS propisuje stroge uslove i proizvodnje za tržište predviđa kazne za pravna lica i preduzetnike. Iznosi novčanih kazni za nepoštovanje procedura plasmana na tržište iznose od 600 do 30.000 KM.

0 Comments

Још нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.