Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Duhovna vertikala

Crkva i škola u Čečavi duhovno je ishodište kulturnog života i rada. Sveštenici i učitelji okupljaju napredne i talentovane ljude, učeći ih stvaralaštvu i kulturnim dostignućima razvijenijih srpskih sredina. Sveštenička porodica Stanković imala je razvijene veze sa kulturnim institucijama Srba u Vojvodini, pa su otuda u Čečavu stizale knjige, časopisi i novine. Nove ideje nisu stizale samo sa knjigama — donosili su ih i učitelji „prečani" i Čečavci koji su se tamo školovali. Nikada odnosi Srba iz Bosne sa Srbima u Vojvodini u kulturnom pogledu nisu bili tako razvijeni i plodonosni kao poslije Prvog svjetskog rata. Oni su najsnažnije uticali na razvoj srpskog nacionalnog bića u Bosni i razvoj kulture srpskog naroda.

Sa otvaranjem škole u Čečavi i njenim kontinuiranim radom sveštenici i učitelji požrtvovano rade na prosvjećivanju i kulturnom preporodu naroda. U Čečavi se osnivaju Pjevačko društvo, Diletantska družina, pododbor „Prosvjete" i Tamburaški orkestar. Selo početkom dvadesetih dobija Sokolski dom (gradnju organizuje jeromonah Vasilije) i Sokolsko društvo (osniva ga Mika Majstorović). Uz sokolski dom izgrađena je kuglana sa stazom od nabijene zemlje, ograđenom i pokrivenom daskom. Kuglana je bila velika zabava za stare i mlade mještane, koji su se oko Sokolskog doma redovno okupljali nedjeljom i o praznicima. Poznati i strasni kuglaši bili su Boško Majstorović i Jovan Ristić.

 

Osnivačka skupština KUD "Dušan Stanković" 1964.

Први ред: (с лијева на десно) Младен Гачић, Ново Ђекић, Вида Станковић,
Nовак Тешић и Славојка Станковић.
Други ред: Борисав Томић, Стојан Пепић, Богдан Перић, Душан Тешић,
Славко Томић (Вребац), Ново Станојевић-Мемић, Богдан Станковић. Душан Крунић,
Бошко Тешић и Славко Мајсторовић.
Трећи ред: поп Ранко Јотић. Милорад Јотановић, Мирко Ђекић, Јевросим
Томић, Милош Илић, Свето Станојевић, Велемир Продић, Ново Јотановић,
Марко Станојевић, непознат лик у позадини, Славко Станојевић-Мемић,
Свето Лукић и Милан Кузмановић 

 

 U Čečavi od osnivanja crkve i škole postoje crkvena i školska biblioteka sa velikim brojem knjiga i publikacija. I pored toga, selo dvadesetih godina dobija Narodnu čitaonicu koja ima svoje članove i ubire tromjesečnu članarinu. U čitaonicu redovno stižu dnevni listovi i časopisi. Najintenzivniji kulturni rad odvija se između dva rata. Najaktivniji su Diletantska družina, Pjevačko društvo i Tamburaški orkestar. O značajnijim praznicima (Sveti Sava) pripremaju se velike priredbe i zabave i gostuje u susjednim mjestima (Tuzla, Prnjavor, Teslić).Daju se pozorišni komadi iz bliže i dalje nacionalne istorije, igraju igre i kola srpskog naroda i pjevaju stare srpske i starogradske pjesme. Pamte se pozorišni komadi „Krst i kruna", „Jazavac pred sudom", „Šaran", kolo „Đido"… Glumom se uspješno bave Jevto Tešić, Jovan Jotanović, Anto Đekić, Boško Tešić, Slavko Majstorović, Bogdan Stanković, Crkva i škola u Čečavi duhovno je ishodište kulturnog života i rada. Sveštenici i učitelji okupljaju napredne i talentovane ljude, učeći ih stvaralaštvu i kulturnim dostignućima razvijenijih srpskih sredina. Sveštenička porodica Stanković imala je razvijene veze sa kulturnim institucijama Srba u Vojvodini, pa su otuda u Čečavu stizale knjige, časopisi i novine. Nove ideje nisu stizale samo sa knjigama — donosili su ih i učitelji „prečani" i Čečavci koji su se tamo školovali. Nikada odnosi Srba iz Bosne sa Srbima u Vojvodini u kulturnom pogledu nisu bili tako razvijeni i plodonosni kao poslije Prvog svjetskog rata. Oni su najsnažnije uticali na razvoj srpskog nacionalnog bića u Bosni i razvoj kulture srpskog naroda.Sa otvaranjem škole u Čečavi i njenim kontinuiranim radom sveštenici i učitelji požrtvovano rade na prosvjećivanju i kulturnom preporodu naroda. U Čečavi se osnivaju Pjevačko društvo, Diletantska družina, pododbor „Prosvjete" i Tamburaški orkestar. Selo početkom dvadesetih dobija Sokolski dom (gradnju organizuje jeromonah Vasilije) i Sokolsko društvo (osniva ga Mika Majstorović). Uz sokolski dom izgrađena je kuglana sa stazom od nabijene zemlje, ograđenom i pokrivenom daskom. Kuglana je bila velika zabava za stare i mlade mještane, koji su se oko Sokolskog doma redovno okupljali nedjeljom i o praznicima. Poznati i strasni kuglaši bili su Boško Majstorović i Jovan Ristić. Jelka Tešić I Radojka Tešić. Dejan Pejičić i Novak Tešić ostaće zapamćeni po ulozi Davida Štrpca u Kočićevom „Jazavcu pred sudom".

 

Active Image

Чланови Дилетантске дружине, Пјевачког друштва и Тамбурашког оркестра (око 1920. године)
Сједе: (с лијева на десно) Сретен Станојевић, Синиша Пејичић, Славко
Мајсторовић, Јован Јотановић-Крезо, поп Стојан Станковић, Јевто Тешић,
Тимо Јотановић и Мирко Станковић.
Стоје: Стојан Станковић, Душан Крунић, Ружа Горичанац, Даница Томић, Милан Малић, Зорка Јотановић, Душан Станковић, Симо Игњић, Борисав Томић, Софија Томић, Душан Тешић, Смиљка Станојевић, Лексо Станоје-вић, Максим Ђекић и Богдан Станковић.
 
 Active Image
Соколско друштво са подмлатком (око 1930) 
 
 Active Image
Nајстарији чланови Соколског друштва
Сједе: Први лик непознат, Душан Крунић, Гавро Симеунчевић, Душан
Станковић и Дејан Пејичић.

Стоје: Прва два лика непозната, Бошко Гачић, Милан Малић и Мирко
 
 

Active Image

Сусрет старих пријатеља: Славко Мајсторовић, Симо Станојевић-Чича, Дејан Пејичић, Јевросим Томић и Душан Крунић

Članovi Sokolskog društva iz Čečave učestvuju sa Sokolskim društvom iz Teslića na internacionalnom sletu u Pragu 1922. godine. U Tamburaškom orkestru sviraju gitaru, prim, bugariju, bas i harmoniku Milinko Jotanović, Dušan Stanković, Maksim Đekić, Siniša Pejičić i Dušan Krunić. Uporedo sa kulturnim radom odvija se i rad na prosvjećivanju naroda. Dnevni list „Politika" u broju od 6. jula 1939. godine bilježi da su u Čečavi mnoge starije i mlađe žene i djevojke završile domaćičke i stručne tečajeve za šivenje i da je u Čečavi u to vrijeme bilo 13 šivaćih mašina i tri radioaparata. Tradiciju Sokolskog društva poslije rata nastavlja Kulturno-umjetničko društvo „Dušan Stanković". Dru-štvo je 1951. godine osnovao učitelj Živojin Tešić, davši mu ime najaktivnijeg člana Sokolskog društva koji je ubijen početkom rata. Društvo ima folklornu i dramsku sekciju. U takmičenju folklornih grupa Društvo osvaja prvo mjesto na regionalnom takmičenju u Doboju, a treće mjesto na Festivalu folklornog stvaralaštva u Sarajevu 1955. godine. Na ova takmičenja Društvo su vodili Vladimir Popović iz Rastuše (u ime Mjesnog odbora) i učitelj Pero Nedeljkov. Članovi folklorne grupe bili su: Krunić Dušana Jovo, svirač na šargiji, Krunić Dušana Milica, Krunić Dušana Sveto, Stanković Mirka Jevto, Stanković Mirka Milan, Stanojević Lekse Stojan, Stanojević Lekse Milica, Stanojević Lekse Božica, Tomić Mihajla Vukica, Tomić Mihajla Krista, Majstorović Slavka Veljko, Prodić Jove Radovan, Prodić Svete Cvijeta i Stanković Bogdana Vida. Pjevači su bili Jevto Stanković i Sveto Krunić. Igrana su narodna kola: „đačko", „kukunješce", „valcer" i „bekrija". Kulturno-umjetničko društvo „Dušan Stanković" radi sa kraćim prekidima do polovine osamdesetih godina. Njegujući folklornu tradiciju srpskog naroda Društvo učestvuje na smotrama folklora na Banji Vrućici. Rad se odvijao uglavnom zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca.
Najveći lični doprinos u poslijeratnom radu dao je Novak Tešić, aktivirajući šezdesetih godina rad dramske sekcije. On je oko sebe okupio najveći broj mladih i tako omasovio dramsku i folklornu sekciju, povrativši Čečavi nekadašnji sjaj kulturnog stvaralaštva. U to vrijeme Društvo gostuje u Buletiću, Pribiniću, Šnjegotini i drugim mjestima, odlazeći često pješke i vraćajući se iste noći. Sa povlačenjem iz Društva Novaka Tešića, 1976. godine, njegov rad zamire i ubrzo prestaje. Zgrada se poslije toga renovira. Udograđenom dijelu otvara se kafana, a na izgrađenoj pozornici više nije bilo predstava. 

 

Active Image

Чланска карта за читаоце

 

0 Comments

Још нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.