Kovani predmeti

Вериге: Дужи ланац са куком на једном и алком на другом крају. Алка се ставља на мотку звану „верижњача“, која се фиксира обично под кровом изнад огњишта. Тако се ланац може помјерати верижњачом над огњиште и смицати са огњишта. На куку се стављао котлић, обично бакарни, у коме се кувало.
Сач: Предмет у виду полулопте са рукохватом на средини вањске стране. Правио се од жељезног лима. Њиме се покривао крух приликом печења на огњишту (крух је назив за кукурузни хљеб). Претходно се разгртао жар и на то мјесто стављао умијешани крух. Потом се преко круха стављао сач и на њега нагртао жар.
Ожег: Кована направа у виду лопатице, дужине до пола метра, са дугом дршком. Служила је за разгртање и преношење жара.
Маше: Кована направа за извлачење угарака и жара. Дуга је око пола метра и има облик пинцете.

Саџак: Метални костур од кованог жељеза. Служио за стављање земљаног лонца на ватру.
Вагача: Од жељеза ковано сјечиво у виду ножа, дужине око 40cm и ширине 10–15cm. Једна страна је цијелом дужином оштра. На једном крају прилагођена за насађивање на кратко дрвено држало. Оштри крај ножа је на супротној страни држала. Служи искључиво за цијепање дуге и шиндре.
Брадва: Лагана алатка за ручну употребу у бачварској дјелатности. Служи за истесавање дуге или даске. Оштро сјечиво налази се на широј страни. Насађује се на кратко држало. Брадвом се рукује само десном руком због посебног оштрења брида. Због тога се за неспретњаковића каже: „као да је узео брадву у лијеву руку“.
Подуторњак: У полулуку скована направа са паралелним зупцима, размака до 1cm. Зупци се оштре. На крају постоји савијен кљун са сјечивом које се такође оштри. Служи за урезивање (уторење) шупљине у бачвама и бурадима, у коју налијежу дна (днопаре). Метални дио се углављује у дрвени члијен. Приликом рада користе се обје руке.
Чатал: Тесарски вишенамјенски чекић. Служи за затесавање дрвених конструкција и за забијање и вађење ексера. Са једне стране је обична глава чекића а са друге сјечиво ширине око 5cm. На тесарском дијелу налази се отвор са урезом који је намијењен за вађење ексера.
Гребени: Ручна направа која служи за гребенање вуне. Дрвени рам је у виду слова „Т“, са уграђеним челичним зупцима у два реда. За гребенање се користе два гребена (ради се објема рукама). Вуна се прво ручно чешља а онда гребена и извлачи основа и поткива.

0 Comments

Још нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.