Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Luka Gavranović, stogodišnjak iz sela Rastuša

Један од најстаријих становника теслићке општине, Лука Гаврановић из села Растуша, недавно је прославио 100. рођендан.

 

За протекле године живота Лука каже да је то био вијек муке, јер мало је добра за све те године доживио. Стигла га, каже, она народна “дабогда доживио стоту, па више како хоћеш”. Благослов или казна? Питање на које ни сам Лука не зна одговор.

 

– Све је на овим просторима везано за војске, страдања и ратове, мало се устабилиш и почнеш живјети а оно “закува” – тврди Лука.

 

Вели, тако је било 1914. године у Првом свјетском рату, којег се Лука добро сјећа.

 

– Чим сам на ногама у овим годинама, добро је, одем до извора по воду. Доскоро сам свакодневно пјешачио и десетак километара до “чечавског кисељака”, али у посљедње вријеме не идем, попуштају ноге – јада се старина.

 

A како и неће, када се, каже, сјети куда је све за живота прошао и шта је све преживио. Сјећа се када је у селима Растуша, Радња и Укриница било неколико кућа, и то све дрвене, сјећа се и тога када у селима није било школе. Мало је добра преживио у протеклих 100 година, било је и глади и неимаштине, а претурити преко главе три рата није било лако, каже, јер је и сам био учесник Другог свјетског рата.

 

Живи од скромне пензије и срећа да још види да чита, а није заборавио да рецитује десетине пјесама што из народне ризнице, што из школе, и то напамет. О догађајима из свог живота каже да би могао написати десетине романа, али мало би се чега лијепог могао сјетити. Поготово је тешко након смрти супруге Марије, која му је изродила шесторо дјеце. Готово је двије деценије како је умрла, али Лука никако да се помири са том чињеницом. Није срећа ни дубоку старост дочекати.

 

– Немаш своје генерације, немаш са ким попричати, а жалосно је и јадно живјети када сви најближи поумиру, живиш за смрт, а она те упорно заобилази – прича Лука. 

 

{youtube}7DZHxzIKSqI&feature=related{/youtube}

 

Сачувати Српску

 

У протеклом отаџбинском рату дружио се са војском. Жао му је младости која је страдала.

– Треба поштовати и чувати оно што су наши борци створили и никада не треба дозволити укидање Републике Српске. Требамо сви бити одлучни и јасни, попут нашег премијера Додика – мишљења је Лука.

 

(glasspske) 

0 Comments

Још нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.