Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Mala gospojina – slava crkve u Čečavi

У суботу вече је у цркви Рођења Пресвете Богородице у Чечави одржана молитва уз саслужење више свештеника предвођеним свештеником Савом.

Овај рођендан је највећи рођендан послије Божића, драго ми је да га  велики број вијерника у Чечави слави. Волим доћи у Чечаву, ви ме  увијек подсјетие на период прије 40 година, када сам долазио и затицао пуну цркву и вијернике пуних душа, рекао је свештеник Саво у говору након молитве.

На молитви се окупио велики број вијерника.  Као и сваке године, и ове је симболично уприличен Збор.

У недељу је, послије молитве и избора кумова, услиједио народни ручаки весеље уз изворну музику.

 

 

На Малу Госпојину слави се успомена на дан када је у Назарету, у дому Јоакима и Ане рођена Света Дјева Марија.

Јоаким и Ана су дуго били "бездјетни па бијаху постидни међу људима и скрушени пред Богом", каже предање.

Већ стари, они су усрдно молили Богу да им подари дијете, да их обрадује као што је некада обрадовао Аврама и Сару даровавши им сина Исака.

 

Јоаким једном оде у пустињу, гдје је провео четрдесет дана у непрекидном посту и молитви да се Бог и на њега смилује.

 

Једног дана, молећи се Богу у воћњаку под ловоровим дрветом, Ани се јави анђео Божји и рече јој да је њезин вапај допро до небеса и да ће убрзо постати мајка.

 

Ана се на те ријечи завјетова да дијете, које буде родила, мушко или женско, посвети Господу Богу, да му служи цијелога вијека.

 

И Бог их обрадова, дарова им више него су могли и уснити, не само ћерку него и Богомајку.

Када дође вријеме, старица Ана роди кћер, којој надијену име Марија, што значи висока или господарећа.

Дјева Марија, плод молитви својих родитеља, одведена је у храм када је имала три године, како се и завјетовала њена мајка Ана Богу.

 

Са 14 година Дјева Марија се вратила у Назарет гдје јој је, према предању, саопштена "благовијест архангела Гаврила да ће родити Сина Божјег".

 

Сцена Рождества Богородице са светом Аном у постељи и новорођеном Маријом у колијевци, обавезан је мотив православних икона и средњовјековних манастирских фреско записа.

Један од најстаријих и најбоље очуваних живописа са мотивом Рождества Богородице налази се у Краљевој цркви у Студеници, задужбини краља Милутина с краја 14. вијека.

 

Мала Госпојина спада у ред Богородичних празника, непокретан је светац, што значи да има стално, фиксно мјесто у црквеном календару и означен је црвеним словом.

Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовијести, Успење пресвете Богородице (Велика Госпојина) и они који обиљежавају успомену на догађаје из њеног живота, као што су празници Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.

0 Comments

Још нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.