Ближи се нови зимски период: прошлогодишње поуке, нови изазови

Од 1. новембра званично почиње зимски период одржавања путева. Док надлежни улазе у нову сезону, вриједи се подсјетити прошле зиме – једне од најтежих у посљедњој деценији.

Крајем децембра 2024. године општину Теслић погодило је незапамћено снијежно невријеме, због чега је 24. децембра проглашено стање елементарне непогоде. У хаотичним условима, без јасног плана дјеловања, Општинска управа је започела самостално организовање чишћења путева.

Савјет Мјесне заједнице Чечава у том тренутку није имао никакву комуникацију са Општинском управом, нити је с њом учествовао у организацији активности на терену. Иако су појединци можда имали вољу да помогну, Савјет је био неспреман – без ресурса, без институционалне подршке и без политичке тежине да успостави сарадњу са општинским структурама. У пракси, грађани су у највећој мјери били препуштени сопственој организацији.

Додатне проблеме изазвао је и потпуни колапс електроенергетске мреже, који је више дана оставио село и околна подручја без струје и комуникације. Убрзо након прекида снабдијевања, престале су са радом и резервне машине за напајање, што је довело до гашења репетитора и потпуног нестанка телефонске и мобилне мреже. Екипе „Електродистрибуције“ Теслић радиле су готово непрекидно и уложиле надљудске напоре да успоставе снабдијевање, али системска подршка и координација Општинске управе у тим активностима није забиљежена.

Према званичном извјештају Општине Теслић, за одржавање путева на подручју Чечаве био је ангажован „GSSM“ д.о.о. Теслић, који је у оквиру уговора изводио редовно одржавање и додатне радове током ванредног периода, у укупној вриједности од преко 26.000 КМ. Поред њега, у кризним данима крајем децембра ангажовано је још неколико локалних извођача из саме Чечаве – „Елград“ Теслић, Весо Јотановић, Ново Гачић и Жељко Николић – чији су радови забиљежени у општинској евиденцији у укупном износу од око 9.700 КМ без ПДВ-а.

Извјештај открива да је Општинска управа у кризном периоду запримала усмене захтјеве грађана и на основу њих директно ангажовала механизацију на терену. Ти послови су уредно евидентирани и фактурисани од стране наведених извођача, док нема података да је Савјет МЗ Чечава упућивао било какве захтјеве или да је имао било какву улогу у комуникацији са општинским структурама.

Посебно је занимљиво што је, како стоји у истом документу, више фирми и појединаца у другим дијеловима општине извршило чишћење без потраживања накнаде, док је истовремено велики број корисника локалних путева прилагао фактуре за које је општина навела да „рефундација није могућа“ јер нису биле у складу са прописаним цијенама или садржавале потпуну документацију. У том хаосу, само одређени број извођача је уредно доставио фактуре и наплатио изведене радове, што баца додатно свјетло на начин на који је систем у пракси функционисао.

Док је службена цијена сата рада механизације износила 80 КМ, грађани који су се сами сналазили на терену често су плаћали и до три пута више. Многи нису имали финансијске могућности да ангажују машине по таквим цијенама, док је додатни проблем представљала немогућност проласка расположиве механизације до удаљених засеока и домаћинстава. Због тога су бројни мјештани остали потпуно одсјечени и затрпани све до отопљавања снијега — јер механизација, иако ангажована, никада није ни стигла до њих.

Према истом извјештају, током ванредног стања општина је путем предсједника мјесних заједница подијелила укупно 8.410 литара дизел горива, укупне вриједности 20.604 КМ, за потребе чишћења некатегорисаних путева. Гориво је дијељено на терену по систему хитних интервенција, без јавног увида у критеријуме и без навођења количина појединачно по мјесним заједницама.

За Мјесну заједницу Чечава не постоје подаци о томе колико је горива додјељено, нити како је утрошено.
Од Савјета МЗ Чечава затражили смо податке о расподјели и утрошку горива, али до тренутка објаве овог текста одговор нисмо добили. Такав однос према јавности додатно појачава сумњу у транспарентност рада и поставља питање како су уопште распоређивани ресурси намијењени за санацију кризе.

Из досадашњих искустава јасно је да Чечава располаже недовољним бројем машина за интервенцију у кризним условима, а организација је често импровизована и без јасне комуникације са Општинском управом.

Позитивно је што је током прошлогодишње ванредне ситуације Општинска управа показала спремност да ангажује све расположиве ресурсе и издвоји додатна средства, али управо је тај моменат открио да без уређене локалне координације и јасних процедура – ни најбоља намјера не може дати очекивани резултат.

Према незваничним сазнањима, у наредним данима очекује се распуштање савјета мјесних заједница на подручју општине Теслић. У том контексту, неизвјесно је да ли ће до почетка зиме бити формирани нови савјети и да ли ће уопште постојати функционална структура која би на терену могла реаговати у случају нових обилних падавина.

Ако се у зимски период уђе без јасно дефинисане локалне организације, са распуштеним савјетима и без планова дјеловања, постоји реална опасност да се понови сценарио из прошле године – гдје су грађани остали сами, а систем није испунио очекивања онда када је био најпотребнији.

Прилог: