Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Rastuša leži na arheološkom blagu

U ljetnoj kampanji projekta arheoloških istraživanja (rekognosciranja i iskopavanja) 2010. ekipa domaćih stručnjaka, pod vođstvom kolega iz Engleske, pronašla je na desetine novih arheoloških lokaliteta na području sjeverne Bosne.

Iako je arheološko bogatstvo naše zemlje oduševilo istraživače, potvrdilo je činjenicu da ne znamo da cijenimo svoje i da nismo ni svjesni šta imamo.

Tonko Rajkovača, viši istraživač na Odsjeku za arheologiju Univerziteta Kembridž, kaže da se najbogatiji lokaliteti nalaze oko Prnjavora, Dervente, Doboja, Banjaluke i Gradiške i vezani su za rijeke Ukrinu, Vrbas, Bosnu i Usoru, jer mnogo toga zavisi od riječnih dolina.

"Počeli smo u martu petu godinu kampanje, koju radimo u Republici Srpskoj. Nastavili smo rekognisciranje Posavine. U međuvremenu je iz britanskog Lestera došao još jedan projekat koji se bavi prostiranjem neolita po Evropi, a mi i dalje idemo sa projektom koji se zove 'Paleolit severne Bosne'", priča Rajkovača.

Tokom kampanje, kako navodi, pronašli su još desetinu novih lokaliteta i pokušali što preciznije da odrede njihovu starost.

 

 

"Poslali smo uzorke za 20 lokaliteta iz cele Bosne i Hercegovine da dobijemo C14 datume, odnosno apsolutno datovanje tih nalazišta. Rezultati do kojih smo došli neće samo biti značajni za lokalnu arheologiju, nego za arheologiju cele Evrope jer jako malo je takvih rezultata proizvedeno iz ovih krajeva", tvrdi on.

 

Iako je broj stručnjaka na terenu varirao, ističe da ih nikada nije bilo manje od 10, mada ih je znalo biti i oko 20. Od toga ih je pet do sedam bilo s Kembridža, a ostalo su bili domaći arheolozi.

"Projekat na kome radimo zauzima celu površinu severne Bosne i objašnjava jedan klimatski i kulturološki proces iz vremena kada neandertalac nestaje, a dolazi homosapiens iz Afrike, kada se u stvari dešava smena ljudske vrste. Teritorija severne Bosne je izuzetno bogata i najveći problem je što nikada ništa nije urađeno do kraja. Počne nešto da se radi i onda se odustane", navodi Rajkovača.

Naročito zanimljiva bila im je pećina Rastuša kod Čečave, opština Teslić, jer su jedino u njoj mogli naći stabilne slojeve i strukturu, s obzirom na to da nije otvorena kao druge lokacije na kojima su radili. Na terenu su, kako kaže, pronašli kosti, te puno kremenih alatki i keramike.

 

"U Rastušu smo otišli s planom da nađemo ono što nam je bilo potrebno da završimo jednu celinu, a pronašli smo i više nego što smo očekivali. Prvi dan smo pronašli dobar lokalitet, iz vremena srednjeg paleolita do kasnog neolita, od oko 40.000 do 4.000 godina pre naše ere, hipotetički govoreći. Naišli smo na kosti i ugalj i to smo takođe poslali na C14 analizu, nakon koje ćemo imati naučne činjenice. Pronašli smo mnogo predmeta od kremena, keramike, te životinjskih kostiju", dodaje Tonko Rajkovača.

Doktor Preston Mirakl, docent na Univerzitetu u Kembridžu, ističe da je pećina Rastuša prebogato nalazište u kome su, među nalazima, najzanimljivije kosti, uglavnom pećinskog medvjeda, ali i jelena i vukova, koje bi mogle biti stare najmanje 35.000 godina.

 

"Otkrili smo da su ljudi na ove prostore dolazili nešto kasnije. To je bila sigurno vrsta modernog čovjeka kao što smo mi, a po materijalu pretpostavljamo da je posjeta pećini bila negdje između 10.000 i 20.000 godina unazad. Javljaju nam se nalazi ljudskih aktivnosti u vidu alatki, a registrovane su i kosti medvjeda kakav postoji i danas, zatim sitnih životinja, kune, jazavca, svinje, koje svjedoče o tadašnjem načinu života", kaže Mirakl.

 

Napominje da je Rastuša po svom bogatstvu bila poznata odranije, te se sada radi na dopunjavanju slike o životu čovjeka na tom prostoru.

Malu istraženost domaćih arheoloških nalazišta Mirakl komentariše kao nedovoljnu edukovanost stanovništa. Smatra da je najprije potrebno da ljudi saznaju više o arheološkom bogatstvu svojih krajeva i zainteresuju se za istraživanja, a država će onda izaći u susret i finansirati takve projekte.

 

Projekat je ove, kao i prethodnih godina, realizovao Muzej Republike Srpske u saradnji s Univerzitetom iz Kembridža i republičkim Zavodom za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeđa RS, a podržali su ga Ministarstvo prosvjete i kulture RS, kao i opština Teslić.

 

tekst: Nezavisne

 

0 Comments

Још нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.