Stižu lubenice

Voće ili povrće

Postoje mnoge zablude da je lubenica voće, jer se koristi najčešće kao poslastica i veoma je slatka. Jednostavno pravilo koje govori da se radi o povrću je to što se radi o plodu jednogodišnje biljke, što je pravilo povrća. Svi plodovi koji se koriste kao hrana i koji se moraju saditi svake godine su povrće. Voće je plod višegodišnjih biljaka, koje se ne mora saditi svake godine. To je elementarna razlika između voća i povrća, uz činjenicu da je lubenica samo jedna vrsta tikve koja je u svakom slučaju povrće.

 
Lubenica nije samo šecerna vodica

Ima dosta podataka koji navode na zakljucak kako lubenica izvorno potice s ruba pustinje Kalahari. Poznati istraživac David Livingstone 1850 godine ju je tamo našao u izobilju!

Zemlja lubenice je Kina jer je i sada jedan od najvecih proizvodaca. Tokom 13 stoleca Maori su lubenicu doneli u Evropu gdje je i danas ima u svim toplim klimatima, a putem robova – otišla je u Ameriku Na osnovu podataka USDA za 1997 godinu, lubenica se kultiviše u 90 zemalja sveta pa i u našoj.

Vrlo je ukusno vodenasto voce, tamnozelene ili šarene kore i crvene ili žute sredine, težine do 10 kg i više. Plod sadrži preko 90% vode, vrlo malo belancevina i 10% vocnog šecera. Od vitamina sadrži karotine, vitamine grupe B i malo vitamina C. Od minerala sadrži kalijum, magnezijum, fosfor, kalcijum, cink, gvožde i bakar. Dobar je izvor beta karotena i likopena.

Energetska vrednost u 100 grama iznosi 88 kJ (21 kcal). Zbog velikog sadržaja vode odlicno gasi žed. U ishrani se koristi sveža, u vocnim salatama i za pravljenje slatkog. Povoljno deluje na rad organa za varenje i izlucivanje vode iz organizma.