Перић у роману вјешто користи фиктивни лик пуковника Каламанде као средство за истраживање ширег друштвеног и политичког контекста догађаја из 90-их, психолошке сложености учесника, као и шире посљедице рата на појединце и друштво у цјелини. Судбина „измишљеног“ лика, увученог у ратна дешавања, служи као алегорија за искуства многих стварних особа.