Vlasnik „Građ-prometa" odmah poslije likvidacije Branislava Garića nazvao svog brata Mišu Savića i priznao mu da je ubio potpredsednika SDS-a
Rajko Savić, atentator na Branislava Garića, nakon što je prekjuče ispucao pet metaka iz pištolja na Branislava Garića, pobjegao je svojim BMW-om (registarske tablice 014 -K- 951) u Sarajevo, odakle se javio svom bratu Milošu i priznao mu da je ubio potpredsjednika SDS-a, saznaje Press RS iz odlično obavještenih izvora bliskih istrazi.
– Mišo, ubio sam Garića i idem u Sarajevo da se predam, jer se bojim da će mi dobojska policija napraviti „veliku igranku". Pazi mi na sina i ćerku, a ja ću se predati u Sarajevu, jer se plašim da će me „ovi" olešiti ili ubiti. Još ćemo razgovarati oko ovoga – rekao je Rajko Savić svom bratu Milošu.
Kako prenosi Life.ru, 39-godišnjeg Pavela Kondratjeva su pronašli onesviještenog na ulici u ruskom gradu Ekaterinburgu. Liječnici su prvo posumnjali da je doživio moždani udar, a onda su stigli rezultati pretraga koji su pokazali kako je Kondratjev popio najmanje četiri litre, odnosno osam boca vodke.
Портпарол Центра јавне безбједности Добој Љерка Станимировић потврдила је да је у Добоју убијен потпредсједник Српске демократске странке Бранислав Гарић. Убиство се десило у просторијама
странке, а Станимировићева је навела да тренутно не може навести више детаља о убиству. Гарић је био и потпредсједник Скупштине општине Добој и потпредсједник СДС-а на нивоу Републике Српске.
Vasilija i Novak Gačić, koji su živeli pod jednim krovom zajedno sa još tridesetoro čeljadi, izrodili su desetoro dece; tri sina i tri unuka su sveštenici, a jedan među njima je vladika.
Teslić – Podno Psunja, nedaleko od Slavonske Požege, nalaze se srpska sela Čečavac i Čečavski Vučjak. Početkom dvadesetog veka u crkvenoj opštini Čečava bilo 190 domova i oko hiljadu i po duša. U selu je bila crkva Roždestva Presvete Bogorodice, podignuta 1865. godine. U parohiji je radila crkveno-školska opština i prva srpska škola. Kako se pišu slova i kako se čita, prvi učitelj Simo Bugarski učio je tada sedamdeset petoro dece.
Žiteljka ovog kraja, Vasilija Gačić uveliko gazi deseto desetljeće. Sa svojim Novakom izrodila je desetoro dece. Osmoro ih je živih. Tri sina su sveštenici. Jedan od njih je vladika. I tri unuka su krenuli stopama svojih predaka. I oni su sveštenici.
U kući brvnari, nekada sa zemljanim podom i ognjištem uz koje se raslo, danas je bezbroj predmeta koji podsećaju na nimalo lak život. Među njima i kovčeg u kojem se, kao nekad, čuvalo rublje i rukotvorine. Starica veli da ga je koristila njena svekrva.
– Do udaje živjela sam u zajednici u kojoj je bilo sedamdeset duša. I to pod istim krovom. U Čečavi kod moga Novaka bilo ih je samo tridesetoro. I niko se nikada nije svađao. Nikom i nikada nije bilo tijesno – seća se Vasilija.
Jakov Perić iz Čečave, hroničari su to zapisali, „nikada nije išao u školu, ali je znao i čitati i pisati“. Za ono vreme to je bilo i više od čuda. Klesao je i ispisivao nadgrobne spomenike. Izrađivao je i pečate za krsne slave. Prvo bi ih izradio u drvetu, a potom sve to utiskivao na slavski kolač.
Seoski učo Pavle Savković došao je u Čečavu pre pedesetak godina. I danas čuva zvonce koje je, 1961. na nastavu u novoj školi, pozvalo prve učenike.
– Sjećam se kada je došla republička inspekcija da nam odobri rad. A mi geografskim kartama podijelili zadružnu salu na dvije učionice. Miševi samo trče između klupa… Učenike smo pripremili da ljudima iz Sarajeva pričaju samo ono što je veličalo prošlost ovog kraja… I uspeli smo dobiti dozvolu – priča učo Pavle.
Danas je, širom bivše nam zemlje, mnogo uglednih ljudi iz Čečave – doktora, naučnika, profesora…
– Ponosni smo što je danas u selu sedamdesetak studenata, a bilo ih je manje nego prstiju na rukama… Još desetak srednjoškolaca na jesen će upisati fakultet – kaže Željko Stanojević, koji je lane proglašen najvećim talentom Republike Srpske.
U Čečavi, među brojnim pričama i ona kako je Kadijin hrast dobio ime. Naime, neki kadija je na putu za Banjaluku zanoćio u selu kod porodice Krdžalića, a od domaćina je, kako je bio običaj, tražio da sa njim provedu noć žena mu i snaha. Domaćin to nikako nije mogao da podnese. Sutradan je presreo i ubio kadiju na putu, kod nekog hrasta koji tako dobi ime. Priča se i o Kapetanovoj glavici na kojoj se „za Blagovjesti pojavljuje svjetlost“.
A poznat je i sudski spor i parnica zbog zemlje, koju su posle jedanaestogodišnjeg obijanja pragova sudnica, u Beogradu, konačno dobili Gavre i Marko Krunić. Krunići su na poslednje ročište u Beograd, gde su išli peške, sa sobom nosili sveću da bi je zapalili u slučaju da neko od njih dvojice usput umre.
Slaviša Sabljić, tekst objavljen u Politici 20.04.2009. godine
Direktor projekata za jugoistočnu Evropu austrijske kompanije "Štrabag" Rudolf Kraf rekao je da očekuje da će gradnja autoputa Banja Luka – Doboj biti završena u planiranom roku, iako radovi najvjerovatnije neće početi u toku ove godine.
Izgradnja autoputa Banja Luka – Doboj, u dužini od 72 kilometra, trebalo bi da bude završena do 2011. godine. Kraf je, poslije jučerašnjeg sastanka u Banjoj Luci sa premijerom Srpske Miloradom Dodikom i ministrom saobraćaja i veza RS Nedeljkom Čubrilovićem, kazao da je "Štrabag" na dobrom putu da na vrijeme obezbijedi novac za sprovođenje ovog projekta.
Vlasti u engleskom selu Navestocku, site od prebrze vožnje i rizika koji sobom nosi, došle su na ideju da rupe na cesti ne popunjavaju, te da se tako izbore za mir u ovom malom mjestu.
Stanovnici sela 40-ak kilometara sjeveroistočno od Londona ozbiljno razmatraju ovaj plan, kako bi spriječili brzu vožnju u Navestocku, a ostavljanje rupa na putu jeftinija je varijanta od njihovog popravljanja, prenosi Yahoo.news.