Ријетки су они који се данас поред свих животних проблема одлучују бавити умјетношћу. Умјетношћу из љубави, јер другачије готово да није могуће. Жељко је један од ријетких који већ двадесет година пише поезију и пјесме инспирисане животом и судбинама са наших простора.

Жељко Топрек је рођен у Добоју а одрастао у Растуши. Живио у предратном Загребу, затим опет у Растуши и коначно свој дом нашао у Теслићу гдје и данас живи. Жељко каже да је поезију почео писати са двадесет година али то у послијератно вријеме на нашим просторима није имало смисла, а и ако је имало смисла сигурно није било користи гдје је свакодневна борба за егзистенцију. Ипак, након много година одлучио се да објави Збирку поезије.

Поред свих издатака које је имао најтеже му је пало неразумијевање институција од којих није имао никакве помоћи. На крају је успио да објави збирку “Контра Смјер”, која је изашла 2014. године., а како ствари стоје то би уједно могла бити и једина збирка објављена у домаћим средствима издаваштва. Убрзо након објаве збирке, на фејсбуку је пронашао групу “Друштво Живих Пјесника” и уточиште за своју поезију. Заједно са Друштвом објављује још три збирке поезије и један роман а двадесетак његових пјесама се нашло у зборницима широм бивше Југославије. Овај пута све ове објаве су ишле преко сервиса Амазон, далеко од наших издавачких кућа и институција. Жељко тренутно ради на још једном роману и припрема још једну збирку. Каже да данас осјећа да се нешто дешава и да умјетност коју он ствара добија на значају. Велика предност Амазон сервиса је то што му је омогућио да његова дјела буду доступна свима, без обзира у којој држави живе.

Сањао сам те

Сањао сам те једно вече
мислим да то бјеше у петак
у сну си додиривала дрво среће
док је мени из ока извиривао метак
Сваки пут кад би га додирнула
погледала си у мене и плакала
изнад тебе на грани је била плава птица
на сваки твој додир крилима је махала
У крошњама је био окачен дукат
све гране окићене златом
дукат се клатио као да је мјерио вакат
док си га ти очекивала за вратом
Опалио је метак из мог ока
убио сам те љубави моја
остала је на твом мјесту жута локва
и кап птичијег плавог зноја
Пробудих се тад, клатио се стари сат на зиду
ја више нисам био млад
претворио сам се преко ноћи у златну гњиду,
гледајући дукат и његов пад
Пуцао сам у том сну на тебе
можда је то био метак да те спасим,
па сад кад заспим гризем скупо ћебе,
а снове пре спавања све угасим!!!

„Дневник једног осамнаестогодишњака“ је уствари други дневник -ЈРТ- који објављује почетак рата. Иако је млади аутор тада био средњошколац, своје пунолетство слави у рову. Дневник је преписан из сећања. Сећање је оживело страдале другове и удахнуло живот заборављеним временима која су остала за нама. У исто време вапај, смех и опомена, да се исте ствари поново не десе, постаје мантра или молитва сваког човека који је осетио бесмисао братоубиства. Обрис једне љубави у тишини преноси лик девојке у лик медицинске сестре која младог аутора пази.

Преузимање Амазон овдје
Преузми Контра Смијер овде