Студентски живот
У претходној причи сам описао како сам добио мјесто у студентском дому. Ево како је прошло моје усељење.
Колумне
Личне приче и погледи на свијет
Упис на факултет
Понекад један искрен савјет и једна пружена рука промијене читав ток живота. У овој колумни присјећам се људи који су ми 1976. године помогли онда када сам био на корак да одустанем од студија – и којима сам остао захвалан до данас.
Милован Перић (први с лијева) носи штафету у Добоју, у прољеће 1976. године.
О штафети и национализму
Прича Милована Перића о ношењу штафете у Добоју 1976. године открива како су се и иза парола о братству и јединству повремено скривале прве пукотине национализма. Након бројних животних искустава, аутор закључује да људе не треба дијелити по вјери и нацији, већ само на добре и лоше.
Шишање на нулу као протест у техничкој школи
Ова колумна Милована Перића доноси духовиту и помало ироничну успомену из средњошколских дана, када је строги професор наметао необична правила о изгледу ученика. Као вид протеста, аутор и друг се шишају „на нулу“, што изазива неочекиване посљедице – од лоше оцјене до друштвених неугодности, па чак и реакције околине и медија. Прича кроз хумор показује како мала побуна може имати већи лични и друштвени одјек него што се очекивало.
Други и посљедњи пут пијан
Неке грешке прођу брзо, а неке остану у човјеку цијели живот. У овој колумни Милован Перић пише о свом другом и посљедњем пијанству, о људима који су му тада помогли и о осјећају стида и кривице који га никада није сасвим напустио.
Мој учитељ Мирко Петковић
Учитељ Мирко Петковић ме је учио у трећем и четвртом разреду основне школе, 1978. и 1979. године. То је било вријеме када је батина још увијек важила за васпитну мјеру, а страх за средство дисциплине. У таквом времену појавио се он – млад, тек свршени учитељ, који је одслужио војни рок и дошао у наше село Чечаву са неком новом, тихом педагогијом.
Није слабост бити другачији – слабост је немати емпатију
У школском дворишту, тамо гдје би требало да расту другарства, често расте нешто друго – осјећај надмоћи, груба ријеч, гурање, подсмијех. А понекад и системско, понављано малтретирање.
Спектакл у Москви и трагедија код куће: Како режим нуди спас тамо гдје га нема, а занемарује оно што стварно спасава животе
Режим слави руску мРНА терапију као „револуцију“, иако у Русији тек улази у прву фазу испитивања – фазу у којој се испитује безбједност, а не успјех. Истовремено, у РС грађани не примају чак ни доказане HPV вакцине, Фонд је празан, а Влада тражи начин да јавним новцем финансира оно што би у свакој уређеној земљи плаћали произвођачи. Ово је прича о здравству које служи политици, а не људима.