Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Историја и етнографија

Од пара опанака до свјетске славе

Културно-умјетничко друштво „Душан Станковић“ је основано 1951. године, да би, вјерује се, осамдесетих година прошлога вијека престало са радом. Требало је проћи више од три деценије како би био обновљен његов рад, а та част је припала Наташи Стојановић- Мастиловић.

Опширније

Душан Малетић – Учитељ у Чечави

Родио се у Сремским Карловцима где је свршио нижу гимназију. По свршеној учитељској школи био је, једно време, учитељ српске школе у Чечави, код Тешња, затим у Чађавици, код Босанског Новог. Ова српска школа није имала потребан новац за издржавање али је у Чечеви, у то доба, био свештеник надалеко чувени у Крајини српски национални радник Јеврем Станковић.

Опширније

За производе продате задрузи Чечављани добили 65 милиона динара (1954.)

У теслићком срезу воде се често разговори о задругарству и његовим перспективама. Садашње стање у задругама, пољопривреда и њен развитак – то су предмети многобројних дискусију у селима техничког среза.

Опширније

У Чечави се оджава просвјетно-домаћички течај (1952)

Часопис Задругар бр. 168 – Сарајево – 15.03.1952.
Срески савез земљорадничких задругa у Теслићу уз помоћ секције жена задругарки и Среског одбора АФЖ организовао је просвјетно-домаћички течај у Чечави. Течај је врло добро организован и редовно га похађа 35 жена из села Чечаве и Растуше.

Опширније

Једна лепа народна прослава у селу Чечави (1932)

Тешањ 19 септ. 1932. У селу Чечави јуче је обављена једна лепа и импозантна народна прослава. Чечава има већ пуних 50 година српску основну школу која је кроз своје учионице провела врло велики број ђака и ширила писменост у месту и целој околини. Окупаторске власти често пута су њихову школу затварале и онда је сељак Јован Јотановић, који сад има преко 70 година, прикупљао ђаке и под храстом их учио писању и читању.

Опширније

Косовски симболи старе српске ношње у насељима Прибинића и Чечаве

У појединим крајевима нашег народа још се и данас очувала стара српска народна ношња, која за фолклор и етнографију има нарочити значај и вредност.
Поред најстарије српске народне ношње, која се сачувала у појединим местима у Јужној Србији и потиче управо из Душановог доба затим старе живописне националне ношње у Црној Гори, можемо наћи и у неким крајевима Босне.
Тако се старинска српска ношња очувала делимично у планинским крајевима око Озрена, а поглавито у планинским насељима питомог села Прибинића и Чечаве, која се налазе на домаку нашег средњевековног манастира Липља.

Опширније