КУД Душан Станковић

На Васкрс 2016. године у Чечави је наступило Културно умјетничко друштво ”Душан Станковић”. Био је то први наступ КУД-а послије тридесет година. Недуго послије наступили су на отварању Теслићког љета а затим и на слави цркве у Горњој Радњи. Идући наступ је овај викенд на Цицваријади у Блатници.

Иницијатива о поновном покретању КУД-а потекла је од Актива жена СДС-а а убрзо су се прикључили и многи други. На позив Актива, учитељица Наташа Стојановић – Мастиловић је преузела кореографску палицу и предсједавање тако да је политика остала ван Друштва. Одзив чланова је јако велики и Друштво тренутно броји шесдесет чланова свих узраста, а неки долазе и из сусједне општине Станари. Чланарине се не наплаћују, за ношње се сналазе и за сада имају спремне четири кореографије: Сплет изворних кола, три кореографије народних кола из Србије и десетак пјесама.

Поред Предсједника, у Одбору су још Милка Гачић, Милован Пајуновић, Милена Савковић, Бранка Јотановић и Јадранка Марковић. Скупштину чине сви чланови. У Друштву кажу да је све спремно ѕа регистрацију и да ће рад озваничити ускоро, а након што добију печат очекују и донације како би своје активности подигли на виши ниво.

Пјесму у наставку је написала Наташа Стојановић – Мастиловић. Требало би да је пјевају у изворном мелосу Живана Кршић и Живана Савковић (обије преко 60-так година.) али због недостака шаргије пjесму изводе млађи чланови.

Ој Чечаво село моје мило
У теби је увијек лијепо било.
Ој Чечаво и у теби ријека
ти си моја љубав довијека.
Стразжбенице брдо моје мило
С тебе гледам куд се пролазило.
Ој Растушо љепша си од Срема
Свуд су брда нигдје равни нема.
Горња Радњо, мила Укринице
Отуд свићу зоре бисернице.
А Градину кад на југу гледам
У љепоти сунца се огледам.
Ступа, Плане и шљивици плави
срце моје срећа тад преплави.
Ој Чечаво брдовито село
Све ти било срећно и весело.
Пјесма ти се до неба орила,
А Укрина љубав жуборила.
Ој Чечаво село моје драго,
Тебе волим ти си моје благо.

Дуга традиција

Културно-умјетничко друштво „Душан Станковић“ основао je 1951. године учитељ Живојин Тешић, давши му име најактивнијег члана Соколског друштва који је убијен почетком рата.

Друштво је имало фолклорну и драмску секцију. У такмичењу фолклорних група Друштво осваја прво мјесто на регионалном такмичењу у Добоју, а треће мјесто на Фестивалу фолклорног стваралаштва у Сарајеву 1955. године. На ова такмичења Друштво су водили Владимир Поповић из Растуше (у име Мјесног одбора) и учитељ Перо Недељков.

Чланови фолклорне групе били су: Крунић Душана Јово, свирач на шаргији, Крунић Душана Милица, Крунић Душана Свето, Станковић Мирка Јевто, Станковић Мирка Милан, Станојевић Лексе Стојан, Станојевић Лексе Милица, Станојевић Лексе Божица, Томић Михајла Вукица, Томић Михајла Криста, Мајсторовић Славка Вељко, Продић Јове Радован, Продић Свете Цвијета и Станковић Богдана Вида. Пјевачи су били Јевто Станковић и Свето Крунић. Играна су народна кола: „ђачко“, „кукуњешце“, „валцер“ и „бекрија“.

Културно-умјетничко друштво „Душан Станковић“ ради са краћим прекидима до половине осамдесетих година. Његујући фолклорну традицију српског народа Друштво учествује на смотрама фолклора на Бањи Врућици. Рад се одвијао углавном захваљујући ентузијазму појединаца.