Јуче је у Чечави одржана четврта међународна смотра фолклора под називом „Преко Дрине и Саве па до Мале Укрине најљепше се коло вије”. Смотра је окупила више од двадесет друштава из Србије, Хрватске и Републике Српске, који су бројној публици и гостима приказали тридесет својих увјежбаних кореографија.
Преко двадесет ансамбала и седамсто фолклораша из Србије, Хрватске и цијеле Републике Српске долазе у мају у Чечаву на смотру фолклора.
Вечерас је Чечавом одзвањао звук Душанових играча. Тридесет два члана Извођачког ансамбла у свом пуном сјају завршавају своје кореографије. Поносно смо их гледали и уживали у игри. Амбасадори Теслићке културе још једном ће свом граду и својој публици показати да су најбољи међу најбољим. Поред извођача, ускоро ћемо имати прилику да гледамо и њихова два Друга и два Ветеранска ансамбла. Ускоро опширније…
Држава за државом, фестивал за фестивалом – дође ред и на Црногорце да упознају Чечавце и Душанове играче.
Културно-умјетничко друштво „Душан Станковић“ је основано 1951. године, да би, вјерује се, осамдесетих година прошлога вијека престало са радом. Требало је проћи више од три деценије како би био обновљен његов рад, а та част је припала Наташи Стојановић- Мастиловић.
Са наступа у Масловарама 25.06.2017.
Дио КУД-а „Душан Станковић“ Чечава учестовао је у фотографисању за наш сајт. Главна тема и мотив, били су народни обичаји и традиција са простора чечавског краја.
Црква и школа у Чечави духовно је исходиште културног живота и рада. Свештеници и учитељи окупљају напредне и талентоване људе, учећи их стваралаштву и културним достигнућима развијенијих српских средина. Свештеничка породица Станковић имала је развијене везе са културним институцијама Срба у Војводини, па су отуда у Чечаву стизале књиге, часописи и новине. Нове идеје нису стизале само са књигама – доносили су их и учитељи „пречани“ и Чечавци који су се тамо школовали. Никада односи Срба из Босне са Србима у Војводини у културном погледу нису били тако развијени и плодоносни као послије Првог свјетског рата. Они су најснажније утицали на развој српског националног бића у Босни и развој културе српског народа.