Људи, путописи, биографије, судбине…
Послије пет година проведених у Њемачкој, двадесетосмогодишњи Милош Симеунчевић је донио одлуку која је изненадила многе. Умјесто да настави каријеру у иностранству, одлучио је да се врати у своје родно село, Чечаву, са јасном визијом – да покрене сопствени бизнис и оживи заједницу. Склопио је петогодишњи уговор са Мјесном заједницом о најму сале Друштвеног дома и уложио свој труд у преуређење запуштеног простора.
Брод на којем Михајло тренутно плови је РО РО брод (Roll on/roll off), специјализован за превоз котрљајућег терета попут аутомобила и приколица. Брод је испловио јуче у 18:20 часова, а по плану би у луку у граду Тарагона у Шпанији требао стићи 4. септембра у 10:00 часова ујутро. Иначе, компанија за коју Михајло ради има линије које обухватају Кину, Нови Зеланд, Аустралију и Европу.
Поред пута за Продановиће, примијетили смо мало лишче која тумара по цести у близини кућа, не показујући страх од људи. На први поглед, дјелује прљаво, дехидрирано и гладно, али стручњаци кажу да је истина често другачија.
Данас објављујемо једну дубоко емотивну причу коју је с нама подијелио наш читалац Дарко. У овом емотивном свједочанству, Дарко нам открива сву бол губитка вољене особе, присјећајући се позива који га је иза сна покосио онако како то само живот зна и умије. Свака ријеч у овом тексту носи тежину и бол, али такође и љубав и сјећање на прве заједничке тренутке. Желимо одати почаст његовој супрузи и омогућити свима који читају да осјете дубљу повезаност с Дарковим искуством и присјећањима. Надамо се да ће вас ове ријечи дирнути и подсјетити на важност љубави и породице у нашим животима.
У тишини осунчаних коса подну којих ријека Укрина пресијеца питоми зелени пејзаж, смјештен је заселак Вучићи – скривена оаза ушушкана у гнијезду непрегледних обронака обраслих шумом и укотљених бистрим потоцима. На око трећем километру узводно од 12. километра према Планама, наилазимо на јединствен призор – висећи мост, изразито пјешачки, који својом једноставношћу и скромношћу пркоси времену.
Веселин Иванић нам доноси прелијепе кадрове Вучје планине прекривене снијегом. Заиеста је тешко оцијенити када је ова планина љепша – љети, зими или увијек подједнако.
Видео репортажа
У видеу снимљеном за Српску телевизију 2004. године, учитељ Павле Пајо Савковић, кроз мозаик личних прича и анегдота, говори о школству у Чечави, градњи и рушењу објеката школе, ратовима 40их и 90их, и другим сјећањима из живота.