Становништво Растуше према османском попису из средине 19. вијека
У Државном архиву Републике Турске недавно су откривени систематично организовани и досад непознати османски пописи становништва Босанског вилајета из средине XIX вијека. Ови вриједни историјски подаци нам омогућавају детаљније проучавање периода с краја османске владавине. Такође, они могу бити посматрани као претеча савремене матичне евиденције, имајући у виду да су матични листови почели да се издају тек послије аустроугарске окупације 1878. године.
Први савремени попис домаћинстава и становника у Османској империји почео је 1829. године у Истамбулу. Међутим, због руско-османског рата и немира у Грчкој, попис није обухватио цијелу империју до 1831. године. У Босни, која је у то вријеме била погођена интензивним бунама против Османлија, посебно након устанка Хусеин-бега Градашчевића 1831. године, попис у Босанском вилајету није извршен.1 Попис становништва у овом вилајету започео је тек са доласком Омер-паше Латаса на почетку 1850. године, који је одлучно сузбио устанак. За спровођење и ажурирање пописа углавном су били задужени вјерски службеници свих конфесија.
Попис је вршен тако што су прво пописивана сједишта кадилука, а затим и остала мјеста. Насеља су пописивана по махалама, односно кућама, при чему је свака кућа била заведена под јединственим редним бројем. Под бројем један је увијек био записан кућни домаћин, а затим су слиједили остали мушки чланови домаћинства: његови синови, браћа, братићи и остала мушка чељад која је живјела у кући. Уз име сваког мушког лица, осим малољетне дјеце, даван је и кратки лични опис. У случају да је у махали или селу била џамија или црква, писар је обично најприје биљежио кућу имама или попа, затим кућу старјешине, а потом редом остала домаћинства. За разлику од османских дефтера из ранијег периода, који су углавном садржали само име лица и име оца, у овим дефтерима се често наводило и породично презиме.
Приликом пописа у насељеном мјесту Растуша2 евидентирано је 29 кућа са укупно 120 мушких становника. Од тог броја, половина су били одрасли, а пописано је и 13 умрлих. Анализом података може се претпоставити да је попис обухватио шири временски период, од 1851. до почетка 1855. године. Просјечна старост живих је била око 22, а умрлих око 36 година. Ако у ове податке уврстимо и приближан број женске популације, долазимо до закључка да је средином 19. вијека Растуша имала око 200 становника.
На први поглед је видљив изостанак презимена за већи број домаћинстава. Такође, ваља напоменути да је током пописа или у процесу превода могло доћи до понеке грешке. Превод са османско-турског језика је обавио Кемал Нуркић, финансирање превода осигурао је Данијел Петровић, а припрему публикације урадио је Слободан Милетић.
Растуша средином XIX вијека: Османски попис становништва
0 Коментарa