Стари храст – Обавјештење

УПРАВА ПАРОХИЈЕ
ЧЕЧАВСКЕ У ЧЕЧАВИ

ОБАВЈЕШТЕЊЕ ЗА ПАРОХИЈАНЕ

Поводом коментара на друштвеним мрежама / фејсбук / у вези са сјечењем стубова на староме храсту у порти наше Цркве имам потребу да дам следеће објашњење: Због стања у коме се налазио стари храст а које је проузроковано годинама старости то јесте зубом времена на сједници Црквеног Одбора од дана 20.04.2019. одлучено је .једногласно. да би због безбиједности по људе и објекте исти требало окресати односно скратити стубове у оштећеном и критичном дијелу. Наиме због трулежи која је буквално преполовила и изнутра издубила стубове којих има седам пријетила је реална опасност од њиховог ломљења приликом јачих вјетрова или већих и тежих сњегова а што би проузрочило огромну материјалну штету. Такође због ломљења и падања сувих грана са врха или чак пада стуба пријетила је опасност и по вјерни народ који се окупља у црквеној порти. Због бриге за људе и објекте у првом реду Храм и Светосавски Дом одлучили смо да оштећене стубове посијечемо 12.09.2019.

Покушат ћу да уз фотографије храста и коментар истих објасним у каквом се стању налазио и зашто је била потребна његова санација.
На фотографијама прије сјечења 1. и 2. на једном од стубова види се пукотина од готово 80 цм која се ширила. На централном уједно и највећем стубу виде се оштећења слика 3. На фотографијама 4.5.6.7. послије сјечења видљива су велика оштећења. На слици 8 и 9. види се дио средишњег стуба који је готово шупаљ.
Да су поједини долазили чешће у Цркву и порту видјели би у каквом је стању стари храст за који се толико брину. Могао бих још да образлажем али сматрам да више за то нема потребе, објаснио сам приложио фотографије па ви расмислите о свему. Запитајте се да ли смо овакав храст смјели да оставимо у порти? Шта би било да је један од стубовао пао на зграду или Цркву или некоме на главу, ко би за то био одговоран?
Једни ће рећи да је могло боље и другачије, једни пак да је тако морало и требало… Бог ми је свједок да смо имали најбољу намјеру у корист наше Цркве и народа и да овај поступак није био бахатост, немарност, лудост, хир или небрига свештеника и чланова одбора. Или чак непоштовање вјере, историје и традиције нашег народа, нашега краја, за шта нас многи прозивају и оптужују називајући нас будалама и каквим све не гнусним ријечима.
Један брат наш каже да смо # будале, неумници# а други пак да смо # полуписмени, надобудни, саможиви, паметњаковићи# ( прочитајте у коментарима на фејсбук групи Чечава ). Хвала им на томе, то су нам ваљда поздрави из далека поводом Ђурђевдана.
Када је ријеч о вјери рећи ћу следеће онима који се хвале да о вјери доста знају: Срби од када су примили православље, већ одавно, непоштују дрво и немоле му се као светињи, нисмо ми побогу браћо сјеверно амерички индијанци да се молимо резбареним дрвеним тотемима или као незнабожци резаним ликовима у вријеме паганштине и идолопоклонства. Ми се браћо и сетре молимо Живоме Богу , Светој Тројици, Спасу нашем Исусу Христу, Мајци и заштитници нашој Богородици, Светитељима и угодницима Божијим , Ангелима чуварима нашим, и то је за нас највећа Светиња. Једино дрво које поштујемо и коме се молимо је дрво на коме је распет и умро Спаситељ наш, Исус Христос, а то је часни и животворни Крст Његов . Молећи се Господу Васкрслом да нам подари љубав братску и нелицемјерну, да би љубили ближње своје као себе саме, све вас поздрављам побједоносним поздравом:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ

Свештеник Славко Пантелић

„ МОЖЕ ВЈЕТАР КОЛЕБАТИ ЈЕДАН ХРАСТ КОЛИКО ХОЋЕ, КОРИЈЕН ХРАСТА ОСТАЋЕ МИРАН “. Св. Владика Николај Велимировић