Zbog crtanih filmova djeca govore hrvatski
Veliki broj mališana u RS u svakodnevnom govoru počeo je da upotrebljava reči „tjedan“, „glazba“, „kontrolirati“, „raskrižje“, „saopćiti“, „uhititi“, „kolodvor“, „točka“… Glavni razlog je što su skoro svi crtani filmovi sinhronizovani na hrvatski jezik.
DVD klubovi iz BiH mogu da nabave filmove samo od tri distributerske kompanije – „Kontinental film“ i „Blic film i video“ iz Zagreba, te „Tropik film“ iz Zenice.
„Svi crtaći su sinhronizovani na hrvatski jezik. Svesni smo da je to udar na srpski jezik, ali ti crtani filmovi se ipak iznajmljuju. Mi jednostavno nemamo odakle da nabavimo srpske sinhronizacije“, kaže Tanja Ćutković iz DVD kluba „Espro“ iz Banjaluke.
Voditelj kinodistribucije „Blic film i video“ za BiH Ognjen Džinić ističe da su svi crtaći ove kompanije sinhronizovani na hrvatski jezik, te da distributeri nemaju budžet da rade odvojene sinhronizacije za sve jezike pojedinačno.
„Proces sinhronizacije veoma je skup i komplikovan, potreban je studio, glumci, veliki budžeti… Sinhronizacija se radi za tržišta gde se prodaje velika količina DVD crtaća, gde su visoke cene televizijskog prava, a mi toga nemamo. Jednostavno, radi se o zakonu tržišta, ekonomija kaže da se ne isplati raditi sinhronizaciju na bošnjački i srpski, jer nema ’matematike’“, ističe Džinkić.
Ako Republika Srpska želi da ima sinhronizovane crtaće na srpskom jeziku, treba da plati njihovu sinhronizaciju.
Ako Republika Srpska želi da ima sinhronizovane crtaće na srpskom jeziku, treba da plati njihovu sinhronizaciju.
S konstatacijom da nemaju problema zbog crtaća sinhronizovanih na hrvatski jezik, jer je jedan od ravnopravnih u BiH, portparol distributerske kompanije „Tropik“ Haris Bilalović kaže da oni ipak uskoro počinju s procesom sinhronizacije na sva tri jezika.
U Ministarstvu prosvete i kulture RS kažu da oni nisu nadležni za rešavanje ovog problema, ne mogu da utiču na to koje će filmove uvoziti distributerske kompanije, a od njih nabavljati DVD klubovi.
Lingvista Miloš Kovačević smatra da je reč o ogromnom problemu, te da mu treba prići veoma odgovorno.
U Ministarstvu prosvete i kulture RS kažu da oni nisu nadležni za rešavanje ovog problema, ne mogu da utiču na to koje će filmove uvoziti distributerske kompanije, a od njih nabavljati DVD klubovi.
Lingvista Miloš Kovačević smatra da je reč o ogromnom problemu, te da mu treba prići veoma odgovorno.
„Posledice su nesagledive i sežu čak do pitanja nacionalnog identiteta, u čijoj osnovi i jeste srpski jezik. Karakteristične srpske jezičke osobine gube se za račun hrvatskih. Budući da su crtani filmovi omiljene dečje emisije, te reči postaju zaštitni znak tih filmova. Deca ih upijaju, zaboravljajući ili potiskujući u drugi plan njihove srpske ekvivalente. Tako se srpski jezički izraz ’rasrbljuje’“, ističe Kovačević.
0 Коментарa