Засеоци у Чечави

Чечава је брдско-планинско село разбијеног типа. Велико пространство села оивичено је са три стране шумским комплексом Јаворове и Чавке. Разбацане куће смјештене су уз потоке и у близини неискрчених шума (гајева). Њиховим груписањем по одвојеним локалитетима настали су засеоци. Некада су се засеоци звали „паланка“, што је забиљежено као карактеристика само крајева око Укрине. У средњој Босни и у правим динарским крајевима насељена мјеста су звали махала или село. Засеоци су настајали разбијањем и дијељењем једне или више породица. Тако поједини засеоци носе имена већинских породица које их насељавају. Етимологија назива заселака који нису везани за породице изводи се од неког карактеристичног обиљежја или самог положаја локалитета.

Плане су заселак у највишим предјелима Чечаве. Смјештен је на обронцима планине Јаворове, сјеверозападним ободом и непосредно уз руб шуме. Релативна удаљеност од других дијелова села чини овај заселак планинским, па се претпоставља да отуда потиче назив Плане. У околини Тешња, такође у брдском предјелу, постоји село Плање, које се уз Чечаву помиње половином 16. вијека у пописима тешањске нахије. Није искључено да су становници Плана са доласком Турака на подручје Тешња побјегли на сјевер и зауставили се на самом извору потока који чине Малу Укрину, донијевши са собом назив првобитног села.

Заселак Ступе добио је име по ступама ваљарицама које су некада постојале на Малој Укрини. Заселак гравитира ријеци, али остаци ваљарица нису сачувани.

Заселак Локве смјештен је у неколико мањих увала око потока Косинац, Чешљуг и Танки Поток. Предио подсјећа на излокану површину па отуда назив Локва.

Речани су заселак поред ријеке Мале Укрине (горњи ток). Становништво од памтивијека насељава обје стране ријеке. У Љетопису парохије Чечавске назив засеока је Ријечани. Данас се одомаћио скраћеним називом Речани.

Шушњари су предио око ушћа потока Осивица у Малу Укрину са његове лијеве стране. Предио је обрастао у претежном дијелу ситном листопадном шумом која се у селу и данас назива шушњари.

Гај је заселак на осунчаном и плодном узвишењу изнад ријеке Мале Укрине. Име је добио по добро очуваним и одњегованим приватним шумама — гајевима. Таквих шума и данас има у овом дијелу Чечаве.

Брђани су заселак на стрмој источној страни брда Стражбеница и коси која се спушта према потоку Чечавица и према Малој Укрини.

Поточани су заселак око потока Крушевица који се улива у Малу Укрину.

Засеоци Продановићи, Станојевићи, Савковићи и Петковићи добили су имена по презименима најбројнијих породица које их насељавају. Породице по којима се засеоци зову и данас живе у њима. Са нарастањем појединих породица и њиховом диобом појављују се паралелна презимена по којима се и данас зна које породице припадају заједничком претку. Тако у Станојевићима постоје Шујићи, Јованићи, Мемићи и Јеврићи, названи по именима или надимцима предака. У Јотановићима постоје Марићи и Остојићи (по Мари и Остоји), а у Речанима Гачиће и Малиће зову Павловићима. У Локви једну лозу Томића зову Јевтулићи, а у Савковићима једна лоза се зове Крџалићи. У Планама, потомке Лексе Јотановића зову Осојци јер су населили локалитет Осоје. Потомке Теде Томића у Локви зову Вребци. У Савковићима породицу Бјегојевићи зову Пенде. У Петковићима једну лозу Савића зову Бибци. Једну лозу Петковића зову Тедини. У Продановићима једну лозу зову Шабије. У Савковићима лозу Ђукића зову Кусци. У Петковићима једну лозу Петковића зову Пласкије, а једну породицу су звали Жишци (потомци неког Ђуричића који је дошао на имање жене у Петковићима). Назвали су га Жижак по истоименом паразиту који напада житарице („увукао се као жижак…“).

Текст преузет из књиге ”Чечава – село у Републици Српској” аутора Бранка Перића.