Мирис старе кухиње
Стари Чечавци још памте специјалитете кухиње њихових бака. Та јела нико више не спрема. Њихова једноставност младе данас подсјећа на сиромаштво предака па се још само у причи понеко присјети „како је то некада било“.
Author: Сања Милетић
Čečavac najbolji radnik u Stanarima
Dobili smo vijest da su na svečanosti polaganja kamena temeljca za TE u Stanarima najzaslužnijim pojedincima i osnovcima iz Stanara dodeljene novčane nagrade. Za najboljeg među radnicima proglašen je Čečavac Željko Stanojević dipl.el.inž.
– Ovde se rad cijeni, što je veoma važno za svakog zaposlenog – rekao je Stanojević.
Čestitamo Stanojeviću… Čečavci samo naprijed!
Епископ Врањски Пахомије (Гачић)
Рођен је 17. октобра 1952. године у селу Чечави, општина Теслић, од оца Новака Гачића и мајке Василије (рођ. Јотић). На крштењу је добио име Томислав.
Млинови Чечаве
Живот становништва у Чечави одржавао се на властитој пољопривредној производњи. Оскудни приноси жита, пшенице и зоби једва су омогућавали опстанак. Породице које нису могле обезбиједити залихе житарица до слиједеће жетве биле су приморане да надничењем или продајом стоке или ракије обезбјеђују жито. Трговина се првобитно одвијала са Прњавором као већим и развијенијим трговачким центром, а касније и са Теслићем.
Чечава у пјесми
Историју села опјевали су самоуки народни пјесници из Чечаве. Оглашавали су се обично уз неке годишњице и у тренуцима надошлих емотивних осјећања. Највичнији десеторачком стиху био је Богдан (Ђорђе) Перић. Он је са невјероватном лакоћом умио да опјева најобичније згоде из живота својих суграђана. Пјесме је говорио „из главе“, и није их нигдје записивао. Опјевао је згоде и незгоде људи који су градили шумску пругу, згоде и незгоде које су се дешавале уз ракијске котлове, на перушањима, славама и приликом електрификације села…
Храст достојан историје
У непосредној близини чечавске цркве постојао је храст за који се везују многи важни догађаји из историје села. Због старости заслуживао је посебну заштиту државе. На жалост, Чечавци нису били свјесни његовог значаја и историјске вриједности, па су градитељи приликом посљедњег реновирања цркве испод храста депоновали гомилу пијеска и тако коријен стабла оставили без воде. Горостас се осушио 1993. године.
Ђурђев поток – прва ковачница
Један од првих и важних заната којим су се Чечавци почели бавити јесте ковачки. Први ковачи за које се зна били су самоуки. Међутим, није јасно како су и на који начин долазили до неопходног ковачког алата. Вјероватно су постојале трговачке везе са тада развијенијим насељима у околини.
Кадијин храст
Два локалитета на сјеверозападној граници Чечаве носе турска имена: Шабанова главица и Кадијин храст. Кадијин храст се налази на једном превоју преко кога води пут у Шњеготину. Предање о Кадијином храсту чуо сам од Новака Гачића у љето 1993. године.