Дух Олимпијских игара живи

Колумне на нашем порталу представљају ауторске чланке или есеје који нуде мишљења, идеје или анализе о одређеној теми.
Аутори у њима пишу о широком спектру тема, укључујући политику, технологију, историју, културу, умјетност, здравље и многе друге. Сваки чланак нуди јединствени поглед на тему, са циљем да потакне читаоца да размисли дубље о одређеном питању.
Укратко, ова секција је мјесто гдје се аутори могу изразити, а читаоци могу добити увид у различите перспективе о темама које су им битне. Желиш бити аутор? Јави нам се путем е-поште или на Фејсбуку.

Прве Олимпијске игре, које су започеле 776. године п.н.е., биле су посвећене богу Зеусу, врховном божанству грчке митологије. Одржане у Олимпији, игре су се одвијале у оквиру великог религијског фестивала и обухватале спортске и ритуалне догађаје градова-држава, познатих као полисе. Оне нису биле само спортска манифестација, већ су служиле као платформа за промовисање међународног јединства и мира, окупљајући људе из различитих нација и култура у духу пријатељства и заједништва. Церемонија отварања Олимпијаде у Паризу, спектакуларно је представила ту димензију олимпизма – као тежњу ка љепоти, једнакости и слободи. Ова раскош умјетности, моде, опере, индивидуализма, поп-културе, толеранције и инклузије пружила нам је изузетну прилику да видимо такву величанственост.

Умјетност међутим често носи сложеност и мистериозност које је чине тешко разумљивом. Дубоке симболике и вишеслојне интерпретације захтевају да заронимо у различите слојеве значења, што ју може учинити неухватљивом и отвореном за разна тумачења. На примјер, сцена из „Пира богова“ Јана Харменца ван Бијлерта, која се чува у музеју у Дижону и приказује Аполона са опруженим Бахусом/Дионисом у првом плану, од стране неких посматрача је интерпретирана као „Тајна вечера“.

Ван Бијерт је на дјелу радио између 1560. и 1570. године. Током овог периода, Балкан се, као и читав ренесансни период, налазио у специфичном амбијенту османске окупације, што може допринијети осећају да су нам нека умјетничка дјела и културни контексти страни. Међутим, оно што је посебно забрињавајуће јесте ниво циљаних пропагандних активности и ширење дезинформација од стране институција, медија и личности који не би смјели да се баве таквим праксама. Ове манипулације засјењују истински културни и умјетнички значај, отежавајући нам правилно разумијевање и вредновање умјетничког стваралаштва из тог периода и поруке коју оно носи.

Дионис је један од најкомплекснијих богова у грчкој митологији, представљајући моћ природе, умјетности и људског искуства. Као бог вина и винограда, симболизује плодност и цикличност живота, док његови ритуали, испуњени екстатичним плесом и трансом, осликавају његову везу са лудошћу и креативношћу. Дионис је такође повезан са развојем драме и театра, с обзиром на то да су велики драмски фестивали били посвећени њему. Његова двострука природа као божанство које доноси и плодност и деструкцију одражава његову утицајну и поларну улогу у западној култури, где и данас наставља да инспирише умјетност и књижевност.

Ове игре су специфичне из много разлога. Прво, ово су прве Игре чија је церемонија отварања организована на отвореном простору. Такође, биће једне од најјефтинијих у поређењу са претходним а велики дио средстава ће бити покривен од права на пренос, те стога ће платформе уклањати нелегални садржај. Други живот (и одрживост) за привремене инфраструктуре, Олимпијско и Паралимпијско село које поставља темеље града будућности, нулта отпада и нулта употреба пластике за једнократну употребу током догађаја итд.: Париз уводи Игре у нову еру, са нагласком на дијељење, инклузију и одрживи развој.

Чак и маскота Игара – Фригијска капа, позната и као фригијска капица или фригишка капа, је традиционални симбол који има дубоко значење у историји и култури. Капа је првобитно коришћена у Фригији (данашња територија у Турској) у антици. У неким приказима из периода антике, она је представљала народну капу са посебним значењем. Током Француске револуције, фригијска капа је постала симбол слободе и републиканства. Ношење ове капе означавало је ослобађање од монархије и феудалних норми. Често повезује са идејом револуције и борбе за права и слободе.

И оно најважније… или најтужније – наши представници…

Понос БиХ у Паризу браниће тек пет спортиста, а већи број такмичара имају Гуам, Аруба и Ванауту. Лана Пудар и Јован Лекић такмичиће се у пливању, Лариса Церић и Александра Самарџић у џудоу, а Месуд Пезер бориће се у атлетици, тачније бацању кугле.

Заставу Србије носе ватерполиста Душан Мандић и одбојкашица Маја Огњеновић. Србију ће у Паризу представљати 113 спортиста у 16 спортова.