Историја школе

Према записима и казивањима први почеци описмењавања датирају још из 1864 године када су путујући учитељи почели организовано да врше прва описмењавања становништва. Ово, организовано описмењавање, почело је на подручју Горње Чечаве – под храстом, и у културно-просвјетном погледу Чечава је била најнапредније село у Врбаској бановини.

Највише заслуга за напредак села припада свештеничкој породици попа Стојана Станковића, који је рукоположен за свештеника села Чечаве 1820. године.

Поп Стојан Станковић је прва личност која покреће духовни живот својих парохијана, окупља угледне домаћине и успијева да 1865. године сагради прву српску православну цркву у овим крајевима.

У то вријеме Чечава је имала 144 куће и 1200 душа, а међу становништвом су се сусреле двије насељеничке струје: Херцеговци и досељеници из сусједних планинских крајева са југа и запада.

Након смрти попа Стојана 1884. године, наслиједио га је син Стеван Станковић који наставља рад на културно- духвном напретку Чечаве.

Њега је наслиједио син Јеврем Станковић који је рођен 7. марта 1855. године.

Рукоположен је 1890. године , од митрополита Ђорђа Николајевића у Сарајеву.

Поп Јеврем је успио да 1882. године отвори у Чечави прву српску конфесионалну основну школу у којој је он био први учитељ.

У почетку су наставу похађала само дјеца имућнијих родитеља и то само мушка, а касније почињу наставу похађати и женска дјеца, као и сви који су били заинтересовани за писменост.

Просвјетни рад – учење читању, писању , црквеном појању и историји обављао је у старој црквеној згради све док није успио да сагради нову школску зграду 1903. године у којој је била смјештена библиотека и читаоница. Била је изграђена од непечене цигле а имала је и стан за учитеља.

Уз попа Јеврема, учитељску дужност неко вријеме је вршио Јован С. Јотановић, тежак из Чечаве, а послије су долазили учитељи из Војводине, тз. „пречани“ – Светислав Стоисављевић, Ђорђе Бугарски, Душан Кострешевић, Анка Милошевић, Душан Малетић, Зорка Јотановић.

Поп Јеврем је основао пјевачко друштво и дилетантску дружину “Соко“ као пододбор „Просвете“ који су успјешно приређивали приредбе по ближој и даљој околини.

За његов патриотски рад поменуо га је и Саво Скарић у свом листу“ Зембиљ“ријечима: „Српско шљеме Станковић Јевреме Духовниче из села Чечаве“

Основао је библитоеку и читаоницу, био је члан Матице српске и редовно је примао нова издања ове издавачке куће. Имао је личну библиотеку са уредном евиденцијом књига.

За свој просветитељски рад добио је низ признања:

Као редовном члану Матице српске додијељена је диплома;

Као почасном члану учитељског удружења такође је додијељена диплома;

Као члану утемељивачу „Просјета“ додјељује диплому 1906. године;

Српска књижевна задруга додјељује му диплому 1911, као члану добротвору.

Никола краљ Црне Горе, одликује га орденом Књаза Данила 1910. године.

Опсежан рад попа Јеврема на културно- просветном плану био је запажен од стране аустријских власти , те су га почетком првог свјетског рата 1914. године интернирали као таоца и до 1916. године је био у затвору у Араду, гдје је тешко оболио. Тако болестан и исцрпљен вратио се кући у Чечаву гдје је 11. маја 1916. године преминуо. Сахрањен је у црквеној порти а народ му је из благодарности подигао лијеп надгробни споменик.

Од 1913. године до почетка другог свјетског рата дужност учитеља врши прва школована учитељица из Чечаве Зорка Јотановић, кћерка попа Јеврема Станковића која је много радила на општенародном просвећивању.

Трећа и највећа школа у Чечави изграђена је 1930. године и била је једна од најстаријих и боље грађених објеката (друга у Босни и Херцеговини).

Објекат је срушен 1992. године да би се на истом мјесту саградио нови, школски објекат у ком је настава почела 27.11.2006. године, а због малог броја ученика затворена септембра 2009. године.

До 19.11.1992 године наша школа је носила име Зорка Јотановић, а од тада носи име Јеврем Станковић.

Уписно подручје основне школе „Јеврем Станковић“ су и мјесне заједнице: Чечава, Укриница, Растуша и Горња Радња.