Црква Брвнара – свједок једног времена

На дванаестом километру од Прњавора, на размеђу са дервентском општином, смјештено је село Палачковци, које посебно у ово љетно вријеме плијени својом природном љепотом.

Путника намјерника дочекују ливаде ишаране пољским цвијећем, зелени шумарци, цвркут птица… питома средина, идеална за одмор, какву само може село пружити… неко би рекао већ виђено, али…у окриљу Палачковаца смјештено је непроцјенљиво благо православне вјере – црква Брвнара, национални бх споменик нулте категорије. Богослужбеник у овој српској светињи, протојереј палачковачки Ранко Јефтимир води нас причом кроз вријеме, историју…

Црква ,,Брвнара,, у Палачковцима постоји од 1843. године о чему постоји и траг изнад улазних врата урезана година изградње, почиње причу отац Ранко.

,,На мјесту на којем је ,,Брвнара,, никада раније није била изграђена друга, већ су само пренесени дијелови старе камене црквице која је била смјештена у оближњој шуми Црквишту. Према народним предањима та црква потиче из доба Светих апостола Петра и Павла, који су на путу за Рим пролазили кроз ове крајеве и проповједали хришћанство.,,каже свештеник.

Камена црквица, по свему судећи, имала је значајније ликовне вриједности што је посебно дошло до изражаја током 1998. и 1999. године када је рестаурацију двије иконе и царских двери урадила сликар-конзерватор Милица Котур. Тада је утврђено да испод приказа цара Соломона и цара Давида постоји старији сликани слој, који се до данас одржао само у фрагментима, али чијој љепоти новији радови нису ни близу.

Православни народ је у туробна времена под турском окупацијом утјеху налазио у вјери. Међутим, цркву није било лако изградити посебно што се по одобрење за изградњу морало ићи чак у Цариград. Постоје разне легенде, а овђе је највјероватнија она стопа-дукат, односно колико дуката се уложи толика црква се може изградити. Домаћи мајстори су при градњи користили камен и дрво,односно најзаступљенији природни материјал. Њихова домишљатост дошла је до изражаја када су схвативши да је парохијанима потребнија већа црква направили стреху под коју може стати више људи него у саму цркву. Према народним казивањима када су то турски властодршци увиђели главном мајстору су одсјекли руку како не би више могао радити.

Занимљиво је, прича свештеник Ранко, да због сигурности вјерника на оваквим црквама нема прозора,а једна од специфичности цркве ,,Брвнаре,, је и посебан дио у тавану гдје су током богослужења, због бојазни од турске одмазде, биле смјештене жене.

Доласком аустро-угарске власти на подручје БиХ, црква је добила могућност изградње звоника, који је у вријеме Отоманског царства био забрањен јер се њиме оглашавао позив на окупљање вјерника. Звона која су стављена код цркве ,,Брвнаре,, у вријеме рата 1914. године истопљена су и кориштена у аустро-угарској војсци за прављење топовске ђулади и гранатирање српских положаја. Године 1926. купљена су нова звона која су и данас у употреби.
Црква има у посједу и Јеванђеље из периода аустро-угарске владавине, написано на црквено-словенском. Занимљиво је да је на њему записано како потиче из времена Франца Јосипа Првог, императора аустро-угарског и великог војводе српског.

Црква ,,Брвнара,, свједочи о великој љубави мјештана према својој вјери, који су је изградили и оставили у наслијеђе својим потомцима, да је воле и поштују.

,,Љепше цркве у БиХ нема,, каже палачковачки свештеник у пензији Винко Топић и присјећа се свог првог богослужења у старој цркви. ,, Пред црквом се окупило 4 до 5 пута више вјерника него што их може стати у унутрашњост ове светиње,због чега сам одржао проповјед испред цркве, ,прича отац Винко.
Након ове службе дошло се на идеју о градњи нове цркве, чија је реализација почела 1970. године.

Црква која данас носи име Светог Василија чудотворца грађена је 17 година по узору на цркву у Крњеву, у Србији и једина је црква у БиХ изграђена у вријеме комунизма. И за њу је везана занимљивост јер је саграђена на мјесту куће у којој је живио свештеник Винко, пошто се на други начин није могла добити грађевинска дозвола.

По истом, пројекту изграђена је још само црква у Бирмингему, у Енглеској.
Парохијани села Палачковци и сада његују православну традицију,која се никад није прекидала,а највише се окупљају у вријеме великих празника.Т ако ће бити и данас када ће у поводу храмовне славе Светих апостола Петра и Павла-Петровдана више свештеника богослужити у старој цркви ,,Брвнари,,.

Цркве брвнаре постоје само у БиХ и Србији, због чега као свједоци једног времена представљају велику туристичку атракцију. ,,За нашу цркву постоји интересовање, а посебно су бројне ђачке екскурзије,, каже свештеник Ранко и додаје да је било посјета и туриста из Чешке и Италије. Он истиче да би се, имајући у виду како су Палачковци смјештени на путу којим се од Бања Луке путује за Београд, требало више урадити по питању промоције ове светиње.

Рјешењем Завода за заштиту споменика културе БиХ из Сарајева, од 27.марта 1970. године, Српска православна црква-брвнара Светих апостола Петра и Павла у Палачковцима има својства непокретног споменика културе и стављена је под законску заштиту. Комисија за очување националних споменика на сједници одржаној у мају 2005. године донијела је одлуку да се ова православна светиња прогласи националним спомеником Босне и Херцеговине.

Тамара Стојановић – СРНА