Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Стари храст – Обавјештење

УПРАВА ПАРОХИЈЕ
ЧЕЧАВСКЕ У ЧЕЧАВИ


ОБАВЈЕШТЕЊЕ ЗА ПАРОХИЈАНЕ


Поводом коментара на друштвеним мрежама / фејсбук / у вези са сјечењем стубова на староме храсту у порти наше Цркве имам потребу да дам следеће објашњење: Због стања у коме се налазио стари храст а које је проузроковано годинама старости то јесте зубом времена на сједници Црквеног Одбора од дана 20.04.2019. одлучено је .једногласно. да би због безбиједности по људе и објекте исти требало окресати односно скратити стубове у оштећеном и критичном дијелу. Наиме због трулежи која је буквално преполовила и изнутра издубила стубове којих има седам пријетила је реална опасност од њиховог ломљења приликом јачих вјетрова или већих и тежих сњегова а што би проузрочило огромну материјалну штету. Такође због ломљења и падања сувих грана са врха или чак пада стуба пријетила је опасност и по вјерни народ који се окупља у црквеној порти. Због бриге за људе и објекте у првом реду Храм и Светосавски Дом одлучили смо да оштећене стубове посијечемо 12.09.2019.

Покушат ћу да уз фотографије храста и коментар истих објасним у каквом се стању налазио и зашто је била потребна његова санација.
На фотографијама прије сјечења 1. и 2. на једном од стубова види се пукотина од готово 80 цм која се ширила. На централном уједно и највећем стубу виде се оштећења слика 3. На фотографијама 4.5.6.7. послије сјечења видљива су велика оштећења. На слици 8 и 9. види се дио средишњег стуба који је готово шупаљ.
Да су поједини долазили чешће у Цркву и порту видјели би у каквом је стању стари храст за који се толико брину. Могао бих још да образлажем али сматрам да више за то нема потребе, објаснио сам приложио фотографије па ви расмислите о свему. Запитајте се да ли смо овакав храст смјели да оставимо у порти? Шта би било да је један од стубовао пао на зграду или Цркву или некоме на главу, ко би за то био одговоран?
Једни ће рећи да је могло боље и другачије, једни пак да је тако морало и требало… Бог ми је свједок да смо имали најбољу намјеру у корист наше Цркве и народа и да овај поступак није био бахатост, немарност, лудост, хир или небрига свештеника и чланова одбора. Или чак непоштовање вјере, историје и традиције нашег народа, нашега краја, за шта нас многи прозивају и оптужују називајући нас будалама и каквим све не гнусним ријечима.
Један брат наш каже да смо # будале, неумници# а други пак да смо # полуписмени, надобудни, саможиви, паметњаковићи# ( прочитајте у коментарима на фејсбук групи Чечава ). Хвала им на томе, то су нам ваљда поздрави из далека поводом Ђурђевдана.
Када је ријеч о вјери рећи ћу следеће онима који се хвале да о вјери доста знају: Срби од када су примили православље, већ одавно, непоштују дрво и немоле му се као светињи, нисмо ми побогу браћо сјеверно амерички индијанци да се молимо резбареним дрвеним тотемима или као незнабожци резаним ликовима у вријеме паганштине и идолопоклонства. Ми се браћо и сетре молимо Живоме Богу , Светој Тројици, Спасу нашем Исусу Христу, Мајци и заштитници нашој Богородици, Светитељима и угодницима Божијим , Ангелима чуварима нашим, и то је за нас највећа Светиња. Једино дрво које поштујемо и коме се молимо је дрво на коме је распет и умро Спаситељ наш, Исус Христос, а то је часни и животворни Крст Његов . Молећи се Господу Васкрслом да нам подари љубав братску и нелицемјерну, да би љубили ближње своје као себе саме, све вас поздрављам побједоносним поздравом:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ

Свештеник Славко Пантелић

МОЖЕ ВЈЕТАР КОЛЕБАТИ ЈЕДАН ХРАСТ КОЛИКО ХОЋЕ, КОРИЈЕН ХРАСТА ОСТАЋЕ МИРАН “. Св. Владика Николај Велимировић

Фотографија бр. 1
Фотографија бр. 2
Фотографија бр. 3
Фотографија бр. 4
Фотографија бр. 5
Фотографија бр. 6
Фотографија бр. 7
Фотографија бр. 8
Фотографија бр. 9
Поводом коментара на друштвеним мрежама / фејсбук / у вези са
сјечењем стубово на староме храсту у порти наше Цркве имам потребу да
дам следеће објашњење : Због стања у коме се налазио стари храст а које
је проузроковано годинама старости то јесте зубом времена на сједници
Црквеног Одбора од дана 20.04.2019. одлучено је .једногласно. да би због
безбиједности по људе и објекте исти требало окресати односно скратити
стубове у оштећеном и критичном дијелу . Наиме због трулежи која је
буквално преполовила и изнутра издубила стубове којих има седам
пријетила је реална опасност од њиховог ломљења приликом јачих
вјетрова или већих и тежих сњегова а што би проузрочило огромну
материјалну штету. Такође због ломљења и падања сувих грана са врха
или чак пада стуба пријетила је опасност и по вјерни народ који се окупља
у црквеној порти. Због бриге за људе и објекте у првом реду Храм и
Светосавски Дом одлучили смо да оштећене стубове посијечемо 12.09
2019.
Покушат ћу да уз фотографије храста и коментар истих објасним у каквом
се стању налазио и зашто је била потребна његова санација .
Фотографија бр. 10

5 Коментарa

  • Храст који се његује може живјети и 1000 + година. Ако се и мислио сачувати, о томе је требала мислити струка још 80-их година прошлог вијека а не којекакви сеоски Одбори који су га сваке деценије докресавали. Ако је имао 300 година и био историјски важан, поставља се питање гдје је била држава да преузме бригу о њему (иронија). Отац Славко са стажом од тек пар година не вјерујем да је ишта друго и могао сем да стигне да му очита опело. Није ми јасан овај задњи дио гдје повезује дрво са вјером, да ли одговара неком на прозивку или констатује, јер ми није познато да је храст имао икакву улогу у вјерским ритуалима сем што је служио као кишобран/сунцобран. А да ли је био историјски вриједан, то је релативно…

  • Onaj ko naziva pogrdnim imenom svoga svešteenika,, i svoje komšije,, (crkveni odbor),,, i to još javno,, a pogotovo što komenteriše ono o čemu vjerovatno pojma nema,,,, mislim da to čini samo iz razloga,, „trla baba lan“,,, gospodinu miletiću se zahvaljujem na komentaru,,, al mislim da nije primjereno reći da je sveštenik održao „opijelo hrastu“,,, pozdrav

  • Na ušću Suve Rijeke i Đukanovića to mjesto se zvalo kod Smiljanića ‘rasta. Vjerovatno je na tom mjestu bio nekada hrast, a zašto se zvao Smiljanića hrast, nikad nije utvrđeno. Ostala je tajna ko su bili Smiljanić?
    Lokalitet gdje nastaje Đukanovića rijeka, zove se Galamića rijeka.
    Ko su bili Galamići takođe ostaje tajna.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.