Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Породица Станојевић

Потомци Станојевића памте предање по коме су Станојевићи у Чечаву дошли из околине Дервенте. Презиме носе по досељенику Станоју. У околини Дервенте нема Станојевића, па су вјероватно раније носили друго презиме. Станоје је у Чечави стекао четири сина: Алексу, Симу, Митра и Теодора. Алекса је имао Мићу, Ристу, Гавру, Ђорђу, Симеуна, Јеврема и Илију. Симо је имао Јакова и Ђорђу. Митрова дјеца су Јован, Јаков, Анто, Тривун и Лука. Теодор је имао само сина Петра.

Алексин син Мићо имао је Петра, Драгутина, Михајла и Јову. Ристо и Ђорђо нису имали мушких потомака. Гавро је имао синове Милана и Мирка и оба су погинули у аустроугарској војсци. Јеврем је имао Лексу, Мирка и Душана. Симеун је имао Тому, Максима и Петка. Илија није имао дјеце.

Симин син Јаков имао је Марка, Душана и Анту, а Ђорђо синове Стојана и Симу.

Митров син Јован имао је Уроша, Стеву и Максима. Јаков је имао Сретена, Светозара (Свету) и кћи Смиљу. Анто је имао двије кћери (Савету и Јулку). Лука није имао дјеце, а Тривун се није женио.

Прво кућиште Станојевића било је недалеко од куће Јована Гачића (у близини посједа Тоше Пејичића).

Свака лоза Станојевића има свој надимак. Јаковљеви потомци се зову Шујићи. Неко од његових предака или потомака имао је лијепу кћерку која је стасала за удају. Пошто је обичај био да се дјевојка прије удаје води бегу који је са њом спавао ако му се свидјела, родитељи дођу на идеју да дјевојку ошишају и тако је наруже. Дјевојку је послије тога мајка звала „моја шуша“, по чему њене прозваше Шујићи. Јованићи, Јеврићи, Мемићи и Алексићи назваше се по прецима Јовану, Јеврему, Симеуну и Алекси (Симеуна су од миља звали „Мемо“).

Петар Станојевић звани Маричић био је први трговац у Чечави. Кажу да је имао дућане и у Прибинићу и Теслићу. У свом дућану продавао је пиво које је доношено у дрвеним сандуцима, коњским караваном из Бање Луке, путем који је ишао преко Карача.

Станојевићи се генерацијама доказују као успјешни трговци. Шесдесетих година свој трговачки радни вијек започиње у Чечави Војислав Станојевић. Дуго година ради у државној продавници у Горњој Чечави. Данас је чувен и успјешан трговац Зоран Станојевић син Бранислава и Савке (Јеврићи). Живи у Новом Саду и власник је трговачке фирме „Ел —зони“.

Из књиге ”Чечава – село у Републици Српској” аутора Бранка Перића.

0 Коментарa

Још нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.