Породица Савковић

У Савковићима данас има око четрдесет домаћинстава. Прича се да су у Чечаву дошли из Липља и да су поријеклом из Херцеговине. Павле Савковић тврди да постоје двије лозе Савковића и да једна води поријекло из Даниловграда. Пошто сви славе Ђурђевдан морало би се радити о истој лози.

У Чечаву су дошла браћа Милован, Остоја, Јевто и Милан. Њихов родослов нисам могао поуздано утврдити. Прича се да је њихов најстарији предак Коста Савковић.

И међу Савковићима потомци различитих лоза разликују се по надимцима. Тако постоје Лопате, Крџалићи, Репашице, Ђондре и Чаруге. Један од Савковића одселио је у Штрпце, а један у Поточане код Прњавора.

Прво дијете упућено на школовање из Савковића био је Раде Савковић. Завршио је пољопривредну школу у Београду 1920. године. Кажу да је он донио у Чечаву први плуг и сијачицу. Душан Савковић био је познати предратни трговац. Имао је радње колонијалне робе у Београду, Новом Саду и Суботици. Послије рата је побјегао у Канаду и тамо убијен од стране усташке емиграције. У Аустралији је живио Јевто Савковић. Био је у заробљеништву у Њемачкој (у Хамбургу). Одатле је отишао у Аустралију. Причају да је тамо имао свој рудник и да је настрадао у саобраћајној несрећи.

Чечавцима је свакако најпознатији Коста Савковић (Стојанов). Коста је био начелник обезбеђења ВМА у Београду и радо је помагао свима који су требали љекарску помоћ у овој установи. Пензионисан је у чину пуковника. Живи у Београду.

Чечавцима је мање познат Живко Савковић, пјесник и новинар, који живи и ради у Броду. Живко је рођен у Чечави од оца Обрада и мајке Десе. Отац му је послије рата продао имање у Чечави и са породицом одселио у Теслић.

По завршетку хемијске школе Живко се запослио као хемичар у Дестилацији. Са пријатељима је основао градску инструменталну групу у којој је био бубњар. Седамдесетих година сели се са породицом у Брод гдје прво ради у Рафинерији нафте а затим у локалном листу као новинар. Широј јавности познат је као ратни извјештач Радио-Београда са ратишта у Посавини 1992/93 године. Објавио је неколико пјесничких збирки. О његовој необјављеној књизи добрих приповијетки причао ми је Ранко Павловић, уредник издавачке дјелатности у бањалучком „Гласу Српском“ 1995. године.

Живка сам упознао у Босанском Броду 1979. године. У новинарском послу био је слободоуман и оштар на перу. У критици и гласном размишљању често није имао мјеру па су тамошњи комунисти држали да је националиста и притајени четник. Када су идеолози четништва јавно проговорили, Живко није прихватио неодмјерено србовање па су га одмах прогласили комунистом. Као неподобан бива смијењен са дужности директора Радија Брод 1995. године.

Ријетко ко је толико везан за завичај као Живко Савковић. Сваке године је у љето са шатором одлазио у Савковиће и камповао у врбацима Укрине неколико дана. Није могао да опрости оцу што је продао тамошње имање и тако га лишио завичаја. У Чечави није имао ближе родбине и није имао коме да оде.

Из књиге ”Чечава – село у Републици Српској” аутора Бранка Перића.