Светосавска прослава у Чечави 1893. године

Светосавска прослава, са првом бесједом и забавом у корист српске школе и сиромашних ђака у селу Чечави, котар и протопрезвитерат Тешањски, 14. јануара 1893. године.

Драги брате Србине, поћутимо само што нам једна пјесма каже: ђе год који Србин има, и ђe год се српски збори, ту се данас громогласно светосавска пјесма ори, и сваки се доброхвално светог Саве данас cjeћa; сјећа се и његова светог рада, из ког ниче српска cpeћa. Та он бјеше цркве наше први бранич, прва глава, и од њега почела је да нам српска школа ускрсава. Па кад се свуда у Српству светосавска слава чује, то и наше скромно село није изостало да се општој слави прикључи. У нашем храму бијаху многа браћа сакупљена, па хвалише вишњег Бога, и славише светог Саву. У вече сабрасмо се у маленој српској школи нашој, која отвара умне очи дјеци нашој, која показује: што је право, што је лијепо, да ниједно чедо код очију не остане слијепо.

Има већ 14 година од како се свечано прославља светитељ Саво у овом селу, и сабира се многа Србадија на збор код наше цркве, а тако исто и на Савин дан у вече. Сваке године народ је долазио и држато је српско сијело, гдје се пјевало уз гусле, играло и приповиједало се, једном ријечи бивало је сваке године народно весеље.
Али овогодишња свечаност надмашила је све. У очи Савина дана свршена је вечерња са бденијем. Из јутра на Савин дан јутрења — пак послије света литургија, коју су одслужила два свештеника. Црква је била дупком пуна побожног народа. Послије службе ношена је литија у школу, за литијом ђаци обучени у стихаре са чирацима и иконом светог Саве, појући тропар светитељу српском. За њима свештеници обучени, па онда многи народ. У школи је прирећено било кољиво, и вода за водоосвећење. Кад је освећена водица и кољиво преслужено у спомен светитеља Саве као школског патрона, школска су дјеца врло дивно отпјевала „Ускликнимо с љубављу“. Послије тога, говорио је ученик IV. разреда Јован Јотановић из Чечаве о повјести данашњег светитеља, истакнувши важност школе, позивајући родитеље и добротворе да што више користе српској школи. Иза тога народ се је веселио и пјевао, а млађарија играла народно коло до саме ноћи. Цијеле зиме ове била је код нас велика студен, а баш уочи Савина дана отпустила је студен и на Савин дан било је топло, ваздан је сунце сијало. Милостиви је Бог тако хтио да и ово мало српско сеоце проведе лијепо своју свечаност. Народ који је дошао из околних села, није се ни разилазио, него су сви чекали ноћи да присуствују на забави, која је приређена те вечери; а оближњи су се разишли кућама, па су опет у вечер дошли на забаву. Тога дана био је и на забави госп. судац А. Изриковски из Тешања као замјеник престојников, који нам је школску дјечицу похвалио и обдарио, и који се цијеле вечери задовољан налазио, те су овдашњи одбор и народ изјављује најтоплију благодарност.

Бесједа је почела тачно у 7¹/₂ часова у вече. Дјеца су лијепо декламовала и доста прилично пјевала, а кад се показао гуслар на бини а око њега мала дјечица посједала, па почео уз јавор гусле извијати народну пјесму: „Ко крсно име слави томе и помаже“, или „што процвили рано у недјељу“; највећма је то очарало присутне и у многога си могао виђети сузу из очију, јер их је одушевила пјесма народна уз јуначке гусле Србинове. Пјесма „Онамо, онамо“, врло је дивно отпјевана, а тако исто „Узо дједа свог унука“ складно је пјевана. Декламацију „Зидање Дечана“, врло је дивно говорио Јован Јотановић ђак IV. разреда. Послије свега изигравана је томбола и примани добровољни прилози.
Кад је свршено све што је у програму овдашњи је црквено-школски одбор дао вечеру свима страним гостима, на којој је било доста и из околних села: што су лијеп прилог за школу принијели. Забава и вечера свршена је до 4 сата послије пo ноћи, а млађарија је играла готово без престанка народно коло. Било их је, који су и осванули у разговору и шали. Прихода смо имали прилично на самој забави. Како је мало ово мјесто, и удаљено од свију вароши и главне цесте, ипак нам је Србадија притекла у помоћ са добровољним прилозима, од којих прво мјесто заузимају врли Срби браћа Бањалучани и Прњаворци, те не могу пропустити да се не захвалим вриједном свештенику Јови Новаковићу из Бањалуке, пароху бистричком, који не пожали труда него сабра од бањалучке Србадије лијеп прилог и посла овој школи, те кажем хиљадили се такови свештеници. Лијепа хвала свима добротворима, који се сјетише ове мале српске школе, у најсиромашнијем српском селу.

А сад ево износим на јавност имена дароватеља који овој школи прилог дадоше или послаше:
По 2 фор. Високопреосвећени г. митрополит Ђорђе Николајевић из Сарајева; по 14 ф. Коста Анђелић, свештеник Церовица; по 10 ф. Ј. Станковић, свештеник пз Чечаве, Ристо Мајсторовић шумар Чечава; по 6 фор. Ристо Симеоновић, тожак, Михаило Цвијић, Чечава; по 5 фор.: Пejo Миљић, тежак нз Чечаве; Саво Јереић, тежак из Детлака, Алекса Костреш, тежак Шњеготина; 3 ф. 20 н. Ристо Суботић, теж. Осредци; 3 ф. Васо Јевђенић тежак Чечава; по 2 фор.: пречасни г. хаџи Теодор Илић, прото, Милован В. Танасић, трг., Перо Дучић, трг. из Тешња, Максим Гачић, тежак, Јеврем Станојевић, тежак Чечава, Браћа Трифковићи, трговци, Јово Марковић, трг., Стево Остојић, трг. Прњавор, Лазар М. Поповић, трг., Лазар Милић, трг., Стево Памучипа, трг. Бањалука, Перо Дрљача, трг. Б. Нови: Перо Бошковић, трг., Јово Костић, трг. Дервента, Симо Танасић, трг., Петар Ђурић, трг., Игњат Трифковић, трг., Васо Ивановић, трг. Добој ; по 1 ф. 50 н. Саво Антешевић, трг., Игњат Тешић, трг. Тешањ; по 1 ф. г. судац А. Изриковски, Јанко Витас, порезник, Илија Кнежевић, биљежник. Адем Мешић, трг., Ристо Тешић, трг., Мухарем Мешић, комесар десетине, Муамед Побрић, субаша Тешањ, пречасни г. Вид Ковачевић, прото, Јован Новаковић, свешт.; Миле Јанковић, трг.; Ђорђе Банчевић, трг., Сава Сурутка, трг., Huкола Вучковић, трг., Коста Јовановић, трг., Ђорђе Стричевић, трг., Бокоњић Бабић, трг., Саво Пиштељић, трг., Лазар Ј. Поповић, трг., Симо Пиштељић, трг., Васо Михаиловић, трг. Сви из   Бањалуке, преч. г. Петар Стефановић прото, Грачаница, Ристо Јокановић, свештеник, Васо Мунишић, трг. Добој, Ђорђе Симић, свештеник Брестово, Ђеко Новић, свешт. Осиња, Стојан Шурлан, трг., Миле Савић, трг. Бос. Нови, Саво Вукановић, трг. Приједор, Часни госп. Лука Опачић, свештеник, Томо Маршић, жупник, Ђорђе Н. Милић трг., Митар Ђерић, трг., Тешо Ковачевић, трг, Тодор Ђерић, трг., Коста Којић, механџија, Никола Андрејевић, учитељ, Теша Бјегојевић, трг., Гавро Новић, трг., Тешо Јовановић, трг., Недо Спасојевић, трг., Миха Петровић, трговац, сви из Прњавора, Петар Радуловић, тежак Илова, Митар Николић, тежак, Илија Гверо из Тешња, Коста Душанић, свештеник, Теодор Поповић, тежак, Лука Душанић, тежак, Кршо Цвијић, тежак, сви из Прибимића; Јово Квргић свештеник, Ристо Благојевић, теж., Петар Илић, теж., Гавро Радоњић, ковач, Станко Булут, ковач, Васо Драганић, тежак сви из Радње, Симо Зелић, ковач, Петар Симићевић, тежак из Церовице, Коста Томић, тежак, Ђорђо Тошић, тежак из Витковаца, Јосиф Сарић, поштовођа из Стапара, Гавро Савић тежак из Ранковића; Јаков Вуковић, тежак., Милош Софрић, тежак Осевица, Тешин Вучић, теж. Шњеготина, Тришо Пејашиновић, тежак Вијачани, Тодор Петровић, теж. из Растуше; Јевто Поповић, теж., Васкрсја Ђекић, кнез, Петар Станојевић, тежак., Јаћим Тешић, тежак, Лазар Тешић, тежак, Гавро Продановић, тежак, Пејо Игњић, тежак, Јован Јотановик, ђак, Симо Душановић, столар, сви из Чечаве; Стојко Суботић, тежак из Осредака; по 80 новчића: Јаков Бузаџић трг. из Бањалуке; по 70 новчића: Стево Вукић, учитељ; по 60 новч.: Стево Кременовић; по 50 новч.: Илија Љубибратић, Глиго Вукмир, Васкрсја Курузовић, Вукан Грубаревић, Гојо Томић, Станко Тривић, Стеван Вуковић, Јово Ђекић, Стево Видовић, Перо Николић, Симо Максимовић, сви из Бањалуке, Иван Сертић, обераузер из Тешња, Јово Баић, Никола Поповић из Прњавора, Кнежетић фирер, Ј. Орлук оруж. из Станара, Обрад Ковачевић, лугар, Лазар Јевђенић, Анто Станојевић, Лука Гачић, Теодор Станојевић, тежаци из Чечаве; по 40 новч.: Саво Милановић из Бањалуке, Ристо Петровић, Осевица; по 20 новч.: Нико Вуковић, Симеон Петровић, Осевица, Саво Папић, Укрњица, Томо Драгић,   Марко Микавовић из Чечаве,

И овом приликом нека је свима родољубним приложницима српска хвала изречена. Прилога, улазница и од томболе пало је свега 230 ф. 64 н. кад се одбије трошка 30 фор. остаје чиста прихода  200 ф. 64 н.

У Чечави на Сретеније 2. фебруара 1893.
Ј. Станковић,
свештеник.

Чланак послао: Горан Легеновић