Ко смо и одакле смо, ко су наши преци?

Већина нас барем једном осјети знатижељу да открије своје поријекло, породичну историју и шта је све уткано у наше гене. Питања о поријеклу често остају неодговорена јер се сјећања губе кроз генерације. Неки кажу да се сјећају тек прађеда и прабабе, али са растом модерних технологија и генетике, постоји могућност да отворимо прошлост.
ДНК тестови данас омогућују не само откривање географске и етничке припадности, већ и повезивање с далеком родбином и разоткривање занимљивих веза с људима и мјестима широм свијета. Прије неколико дана Друштво српских родословаца „Порекло“ објавило је оглас да се организује традиционално ДНК тестирање поводом Српског ДНК дана 14. септембра.
Текст огласа преносим у цијелости:
Акција “Светски ДНК месец 2025” ће трајати од 1. до 30. септембра. Позивамо све заинтересоване да се пријаве. Цена тестирања је изузетно повољна, уместо пуне цене од 13.000 динара, током Српског ДНК месеца цена тестирања биће 7.000 динара.
Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 25 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.
Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време! Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.
Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 10.000 људи.
Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена. Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло. Добро дошли у свет генетичке генеалогије!
Пријаву за тестирање можете извршити на следећем линку:
https://www.poreklo.rs/2025/08/30/srpski-dnk-mesec-2025-veliki-popust-na-dnk-testiranje/
Овдје ћу у кратко подијелити своја искуства о ДНК тестирању.
У јуну ове године предао сам узорак за тестирање, који се узима као брис из уста, а резултат сам добио за мјесец дана. Наравно добио сам и тумачење резултата, тј. конкретну хаплогрупу, а код нас Срба то је најчешће I2а, E-V13, R1а, R1b, I1, Ј2b, G2a итд. У оквиру сваке хаплогрупе постоје и подгране које су карактеристичне за наш народ, па се на основу тог могу тражити сродници у бази података коју посједује Друштво српских родословаца „Порекло“.
Тако сам добио податке да имам веома блиског сродника у Славонији, затим блиски сродници су у Шипову, Мркоњић Граду и Крупи. Осим наведених постоје сродници у Требињу као и на неколико локација у Србији као и да је прије седам година добијен резултат тестирања скоро идентичан мом тестирању. Хаплогрупа и подграна којој је припадао тада тестирани је иста као моја и ријетко се проналази код нас. Тада тестирани је навео да се презива Станојевић, да има славу Ђурђевдан, да му је најстарији познати предак из села Штрпци код Прњавора.
Имали смо исто презиме, исту славу, исту хаплогрупу и подграну, географски смо били јако близу, остало је још само да се успостави директан контакт. У контакту са Станојевићима из Штрбаца сам сазнао да знају да су поријеклом из Чечаве и да је најстарији предак за ког знају био Лука. У нашим Станојевићима нико не памти Луку, али је у родослову који сам сачинио, за период од 1750. па до данас и за 10 генерација, остало на једном мјесту забиљежено име Лука и ништа више. Зоран Станојевић, по предању Тоше Пејичића, забиљежио је да Митар Станојевић (Шујић) има 5 синова и да се најмлађи звао Лука. Како се знало за његову старију браћу када су рођени, он је могао бити рођен око 1870 – 1880. То се у потпуности уклапало у познати родослов Станојевића из Штрбаца. На тај начин родослов Станојевића је обогаћен за још једну грану.
У Чечави је, иначе, забиљежено још једно тестирање. Tестирао се извјесни Николић који је навео да слави Миољдан. Колико је мени познато у Чечави нико не слави ту славу, тако да немам никакво сазнање о коме је ријеч.
На порталу ће се и даље радити на овој теми, па позивамо све који планирају или су већ урадили ДНК тестирање да нам се јаве, како бисмо заједно допринијели широј слици. За сва питања или недоумице у вези тестирања можете се обратити преко портала или директно на e-mail аутора колумне: stzeljko@hotmail.com.
Колумне на нашем порталу представљају ауторске чланке или есеје који нуде мишљења, идеје или анализе о одређеној теми.
Аутори у њима пишу о широком спектру тема, укључујући политику, технологију, историју, културу, умјетност, здравље и многе друге. Сваки чланак нуди јединствени поглед на тему, са циљем да потакне читаоца да размисли дубље о одређеном питању.
Укратко, ова секција је мјесто гдје се аутори могу изразити, а читаоци могу добити увид у различите перспективе о темама које су им битне. Желиш бити аутор? Јави нам се путем е-поште или на Фејсбуку.
0 Коментарa