Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Становништво Чечаве

Најстарији запис о броју становника Чечаве датира из времена подизања прве цркве (1865). У то вријеме Чечава има 144 куће и 1200 душа. Према Првом шематизму Православне српске митрополије бањалучко-бихаћке за 1901. годину Чечава има: домова 191, душа 1479, мушких 782, женских 697, брачних парова: а) сложних 262, б) дивљих 2; рођених 47, умрлих 34, вјенчаних 12. Године 1933. у Чечави је 311 кућа и 2129 душа.

Према попису из 1992. године у Чечави је било 691 домаћинство са 2494 становника. Од тога православних 2457, католика 27, муслиман 1 и 59 изјашњених као „остали“. Три породице католика (Карауле, Ћосићи и Калеми) живе у Ступама. Већина мјештана прича како су им преци поријеклом Херцеговци али су махом сви дошли из околних крајева. Мало ко нешто више зна о својој лози. Доктор Миленко С. Филиповић у наведеном запису пише:

Међу данашњим становницима Чечаве сусреле су се две насељеничке струје: Херцеговци и досељеници из сусједних планинских крајева на југу и западу.

Према турском попису тешањске нахије из 1528—30. године у више од пола села нахије живјело је филурцијско влашко становништво. Чечава се наводи као чисто влашко село које је плаћало само филурију. Власи из овог времена су посебна скупина коју чине маглајски Власи и влашка села Трепча, Чечава, Бијело Бучје и Брич. Зна се да је влашки кнез био Антол син Радивојев и да му је сједиште било у селу Трепча. Примућур подређен трепчанском кнезу у Чечави звао се Оливир.

Научници сматрају да су маглајско и усорско подручје населили Власи из Црне Горе и Херцеговине, углавном Бањани. Насељавање је било толико велико да је на маглајском подручју 1489. године био донесен посебан Закон о маглајским власима. Са маглајског подручја Власи се почетком 16. вијека (1516. године) насељавају на подручје Усоре, Мале Усоре и Врбање. У том периоду највјероватније је насељена и Чечава.

Турци су утврђене градове Маглај, Тешањ и Добој освојили 1476. године и отада почињу да колонизују бројне скупине Влаха сточара како би чували ову стратешки ва-жну област. Велики аустро-угарски рат проузроковао је велико помјерање становништва на цијелом усорском подручју. Приликом продора Еугена Савојског долином Босне 1697. године дошло је до масовног кретања Срба и Хрвата из Босне у подручје између Саве и Дунава. Постоје подаци да су три године раније порушени манастири Ступље и Липље, а монаси се преселили у манастир Ораховица код Славонске Пожеге, 1691. г. Тамо су пронађене три манастирске књиге из манастира Ступље и једна из манастира Липље. Да ли се тада одбјегло становништво касније враћало, тешко је рећи. Године 1782-84. у цијелој Босни харала је црна куга. Велики помор становништва забиљежен је на подручју Усоре, гдје и данас постоје мјеста која се зову „кужна гробља“. У Чечави нема таквих локалитета, па је могуће да у то вријеме у Чечави није било становништва и да је оно почело пристизати из околних мјеста почетком 19. вијека. Међутим, о насељености Чечаве у средњем вијеку поуздано говоре три средњовјековна гробља која су пронађена на њеном подручју. На локалитету званом Мраморје, поред пута за заселак Брђани, приликом изградње пута прије десетак година, откривен је ћирилични натпис у седам редова на заравњеној доњој страни већег аморфног камена. Археолог Бране Белић је обишао овај локалитет и утврдио да се на њему налази акропола од седам сандука, положених камених плоча и аморфног камења. Дешифрован натпис на пронађеном камену гласи:

АСЕ ЛЕЖИ ОБРАД РАДОЈЕВИЋ УКОПА ГА ЊЕГОВ СИН МИТОСТ

Натпис је у вријеме ископавања био изванредно очуван, али је данас већ знатно оштећен. На локалитету званом Камење у Станојевићима, на заравњеном платоу откривена је хумка и на њој гробље са стећцима. Набројано је 27 споменика које чине плоче, сандуци, можда 1-2 сљеменика и аморфно камење. Изван хумке око платоа је савремено гробље.

Археолог Бране Белић у Регистру локалитета Завичајног музеја у Добоју биљежи и локалитет „Благојевића куће“ уз лијеву обалу Укрине на коме се налазе остаци средњовјековне некрополе: „Положај је зараван коју је у наше вријеме послије крчења шума захватила сјелина. На некрополи су остали само три сљеменика облика сандука док је десетак нестало у клизању тла. Сјелина је открила и више гробова па су нађени и неки други драгоцјени предмети који нису сачувани. „Сигуран доказ да је Чечава била насељена почетком 19. вијека је сачуван надгробни споменик у виду каменог крста на гробљу у Планама, који потиче из 1832. године и подигнут је Вукелић Луки сину Вукашина. Вукелићи су по предању преци данашњих Перића. Занимљиво је да се и Перићи сахрањују у истом дијелу гробља. Овај надгробни крст пренио сам са гробља у Јеловцу у Завичајни музеј у Добоју. На гробљу се налази још један крст са натписом који још није дешифрован. Овдје наводим гдје све живе становници са неким презименима која постоје у Чечави како би знатижељни потомци могли даље истраживати своје породично стабло. Један од сигурних знакова припадности истој лози јесте иста крсна слава.

Станковићи: Осредци код Колашина, Иванац код Лудбрега, Јања код Бијељине, Липик, Ђунић (Лика), Зворник, Доња Рача код Сребренице, Крупа на Уни, Вукосавље, Брод на Сави, Нови Град, Приједор, Томиновци код Кутјева, Вргинмост, Острвица код Личког Осика, Бос. Отока (Крупа), Тузла, Бољанић код Грачанице. (Станковићи из Чечаве зову се Шпице, а ово братство постоји код Пазара).

Станојевићи: Бовић (Вргинмост), Бањица (Зворник), Милошевац (Модрича), Бискупље (Велико Градиште), Буровац (Петровац), Грахово, Костајница (Добој), Отишић (Лика), Цремушница (Вргинмост), Мокра Њива (Никшић).

Мајсторовићи: Вукашевац (Блињски кут), Мелина (Бања Лука), Гробник (Слуњ), Човац (Окучани), Еминовци (Сански Мост), Шеовица (Липик), Бојинци, Дворови (Бијељина), Удбине.

Крунићи: Клепци (Чапљина), Старо Село (Блиње), Сански Мост, Влаховићи (Љубиње), Хаџићи (Горажде), Радовци (Пожега), Врбашка (Градишка).

Томићи: Вршани (Брчко), Приједор, Дрвар, Главичица (Бијељина), Витковци (Тешањ), Провалија (Шавник), Сребреница, Врбљани (Кључ), Пешурићи (Хан-Пијесак), Каменица, Превиш (Шавник), Дубровска (Шавник), Бјелајац (Мркоњић-Град), Баре (Мркоњић-Град), Пакленица (Новска), Приједор.

Продановићи: Кукуљевац (Липик), Зрмања, Грубишно Поље, Скендеровац (Липик), Врело (Зрмања), Гомљани (Требиње), Посковци (Пожега), Вуковићи (Власеница), Надинић (Гацко), Шеовица (Липик), Штрпци (Прњавор).

Лазићи: Могрић (Госпић), Нова Градишка, Слобиња (Костајница), Слобоштина (Вилић Село), Окучани, Лудберг, Копривна (Сански Мост), Грахово, Могрић (Медак), Градачац.

Савићи: Пожега, Јечмиште (Челебић), Бјелопоље (Кореница), Раштан (Мостар), Даздарево (Рача), Чајниче, Кућанци (Доњи Михољац), Баре (Зденци), Бихаћ, Воћин, Лежимир (Чалма), Кључ, Војнић, Доњи Мољани (Слатина), Полежа (Жабљак), Жабари, Крекова (Невесиње), Цигленик (Кутјево).

Перићи: Доњи Бродац (Бијељина), Тобут (Зворник), Прибој (Зворник), Купиново, Толићи (Удбина), Хрељин (Огулин), Брезово Поље, Кланац (Генералнски Стол), Дрвар, Мелињар (Удбина), Орахово (Подгорица), Цоге (Окучани), Горње Дубраве (Столово), Подлапац, Меличинци (Каменица), Доњи Раковац (Маглај), Миљевац (Слуњ), Брезик (Градишка).

Тешићи: Тешањ, Кукуљевац, Јасеница (Тузла), Обудовац (Брчко).

Васиљевићи: Педаљ (Двор на Уни), Бјеловар, Мостар, Бијела (Брчко).

Лукићи: Бања Лука, Рача на Сави, Ламинци (Градишка), Пакрац, Зворник, Срб, Србобран, Рујница (Цазин), Трновац (Кореница), Раковац (Нови Град), Скугрић (Модрича).

Васићи: Рогатица, Чечавац (Пожега), Петровац.

Малићи: Бариловићи, Ср. Трново (Јања), Турић (Книн), Свињар (Костајница)

Ђукићи: Врлике (Книн), Чукури (Гламоч), Грмуша (Бихаћ), Дољани (Д. Лапац), Ритешић (Добој), Горњи Рибник (Кључ).

Ђукановићи: Бјелошевац (Бијељина), Ср. Трново (Зворник), Прибој (Лопаре), Никшић.

Ђекићи: Штикада (Грачац), Кобаш, Јошавка (Бања Лука), Вараждин, Дубрава (Гламоч), Витковци (Тешањ), Главица (Гламоч).

Вучићи: Лудбрег, Жваринци (Жабари), Мостар, Јагоре (Бања Лука).

Гачићи: Млака (Јасеновац), Бочац (Дервента), Свињар (Костајница), Међеђа (Козарска Дубица).

Дујићи: Копривна (Модрича), Крајина (Ораховица).

Гајићи: Јапоге (Липик), Бољанић (Добој), Љубовија.

Савковићи: Бијељина, Росна (Сл. Пожега), Драксенић (Козарска Дубица).

Ковачевићи: М. Дапчевица (Груб. Поље), Кричке (Липик), Јапоге (Липик), Мала Ператовица (Груб. Поље), Брчко, Доња Слатина (Градачац), Модрино Село (Кистање), Шеовица (Липик), Радучић (Книн), Колешка (Невесиње), Ђуковац (Лудбрег), Штрпци (Увац), Рогаљи (Липик), Јаворник, Маријевићи (Двор), Ковачевац (Н. Градишка), Висућ (Удбина), Дољани (Дарувар), Демировац (Козарска Дубица), Новиград (Оџак), Маркушица (Вуковар), Жабљак, Дувно, Травник, Винковци, Буна (Мостар), Гацко, Причевићи (Каменица).

Милетићи: Крсна слава Никољдан, Расина, Топлица.

Достојне помена по својој бројности и људима по којима ће се памтити и спомињати свакако су породице Станковић, Јотановић, Мајсторовић, Ђукановић, Станојевић, Продић и Савковић.

Етничка припадност по годинама

Година пописа2013.1991.1981.1971.
Срби1.632 (98,73%)2.503 (95,68%)2.919 (95,45%)2.794 (97,52%)
Хрвати9 (0,54%)36 (1,37%)41 (1,34%)33 (1,15%)
Муслимани01 (0,03%)1 (0,03%)2 (0,06%)
Југословени054 (2,06%)78 (2,55%)15 (0,52%)
Остали и непознато12 (0,7%)22 (0,84%)19 (0,62%)21 (0,73%)
Укупно1.6532.6163.0582.865
Напомена: Извор за 2013. годину је Федерални завод за статистику

Број становника по годинама

ГодинаБрој становника
1865.1200
1901.1479
1933.2129
1991. 2616
 2013. 1.774
Напомена: Извор за 2013. годину је Завод за статистику Р.С. (Федерални завод за статистику 1.653)

Домаћинства према броју чланова

ТериторијаУкупноБрој чланова    
један
члан
два
члана
три
члана
четири
члана
5 и више чланова
Чечава593146207925890
Напомена: Попис из 2013. године. Завод за статистику Р.С.

Становништво према старости

УкупноСтарост                 
0-45-910-1515-1920-2425-2930-3435-3940-4445-4950-5455-5960-6465-6970-7475-7980-8485+
15815555959357666786971111051361191081391056324
Напомена: Попис из 2013. године. Завод за статистику Р.С.
Прочитај још:

Текст, изузев малих ситница, преузет из књиге ”Чечава – село у Републици Српској” аутора Бранка Перића.