Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Растушка пећина

Налази се преко Укрине у сусједном селу Растуша, удаљена је свега пар километара од центра Чечаве. Атрактивност и уникатност пећинског накита, богато археолошко, палеонтолошко и биоспелеолошко налазиште основне су карактеристике овог споменика природе и природног добра од националног значаја. Неописиве скривене љепоте, у којима се сталагмити, саливи, бигрене каде и пећински хлијероглифи смјењују са фрагментима пећинских стубова, који подсјећају на античке и ренесансне дворце и споменике различитих боја. Пећина је изванредан спелеолошки објекат, у коме су живјели далеки преци нама данас познатих животиња, док трагови људи датирају из раздобља старог између 30 000 и 60 000 година. Ова пећина је под заштитом Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске, и спада у природно добро II категорије, а од 2012. године је заштићена у категорији Споменик природе.

Одлике

Зуб носорога
Зуб носорога пронађен у пећини

У пећини Растуша је откривено камено оруђе и комадићи дрвеног угља, које су користили неандерталци пре 30.000 до 60.000 година. У пећинском систему ходника и канала који се од улазног дијела пружају према сјеверу и сјеверозападу, откривена су многа мјеста лијепих медвјеђих брушења. У средишњем дијелу пећинског ходника при ископавању на дубини око 1 метар, у тамносмеђој иловачи с коридираним камењем и бројним костима, нађени су и трагови са зубима пећинског медвједа (Ursus spelaelaus). То је горњоплеустоцеутски сисар геолошке старости 9808 ± 124 године п.н.е. Осим тога, пронађени су остаци плеистоценског вука (Canis lupus).

Пећина Растуша је и станиште слијепих мишева. Од пећинског накита заступљени су саливи, сталактити, бигрене каде и пећински хијероглифи названи „леопардове шаре“, због својих карактеристичних облика. Такође она спада у ред највећих пећина у Републици Српској и БиХ, а по детаљу тиграстог облика шаре, коју још имају пећина код Вићенце у Италији и пећина недалеко од Париза у Француској, сврстава се међу три такве у Европи.

Прва спелеолошка и палеонтолошка истраживања на овом подручју вршена су у пећини Соколина 1970, 1971. и 1972. године. Истраживања је изводио Завод за палеонтологију квартера из Загреба под руководством академика ЈАЗУ Др Мирка Мелеза са сарадницима.

Приликом истраживања 1972. године у Растушкој пећини су откривени трагови према којима су у пећини у горњем плеистоценију боравили палеолитски ловци (уз остатке костију медвједа откривено је више кремених артефаката). Према томе, пећина Растуша је уз Горњу Биамбарску пећину друго налазиште палеолитика на подручју сјеверне Босне.

Истраживања су вршена у периоду 2010. – 2012. године

У периоду 2010. – 2012., вршена су заједничка истраживања стучњака Универзитета у Кембриџу са стручњацима из бањалучког Народног музеја и Завода за заштиту споменика и природног насљеђа. Том приликом пронађени су остатци шпиљског медвједа са брлогом, кости јелена, шпиљског лава и нешто неочекивано- зуб носорога. Предстоје детаљне анализе костију како би се утврдило да ли је у питању вунасти носорог, који је везан за хладно време, или неки други, те да ли су они дошли у пећину ради лова на човека или су га донеле наплавине. Истраживачи су били у могућности да кроз више слојева прате промену климе и како су људи мењали начин живота. Друго што је значајно су остаци алатки и животиња, које су неандерталци ловили, што показује да су били најмлађи неандерталци у овим крајевима. Ово пружа могућност проучавања прелаза од неандерталца ка модерном човеку.

Као спелеолошки објекат ситуирана је у тријаским, банковитим и услојеним кречњацима. У услојеним, плочастим, сивим и црвенкастосмеђим, понегдје лапорастим кречњацима, што чине доњи дио откривених тријаских наслага Растуше и дијелова Чечаве, нађени су микрофосилни остаци заступљени разним гломоспирама и meandrospira dinarica Kochanski-Devide и Пантић. Ова врста меандроспира до сада је нађена у многим локалитетима спољних и унутрашњих Динарида у анизијским слојевима средњег тријаса кречњачког и кречњачкодоломитског развоја. Према томе, старији дио тријаских слојева у Растуши припада том истом стратиграфском нивоу (слојеви око понирућег потока). Навише кречњаци постају свјетлији и бјељи, затим кристаласти и мање услојени. У њима нису нађени трагови фауне. Према слиједу слојева закључује се старост средњег и горњег тријаса.

Растушка пећина, поглед са Стражбенице

Сљедећи стратиграфски члан овог подручја су слатководни неогени седимент, представљен пјесковитим и глиновитим лапорима, лапорастим кречњацима, глинама и пјешчарима. Налазе се на простору Чечаве, западно и сјеверно од Растуше. То су седименти копненог (језерског) неогена који у многим локалитетима садрже слојеве угља. Занимљиве резултате пружила су палеонтолошка истраживања.

Приступачност

Пећина је поплочана каменом стазом и освијетљена 350 метара, а тренутна проходност је близу 700 метара. Међутим, ту се не завршава, на шта указују тијесни пролази.

Радови су рађени у периоду 2008-2009. године

У Хрњ брду има шест пећина и у неке се може ући и 30-ак метара, након чега се наилази на језеро или уски пролаз. Спелеолози су у једну од њих ушли 156 метара у унутрашњост. Кажу да се може ићи и даље.

Посјете

Према тренутно доступним информацијама пећина је затворена за јавност. Више информација можете добити у Туристичкој организацији општине Теслић. Више фотографија се налази у фото галерији.