Пустош под старим храстом

На мјесту гдје су се некада играла дјеца, пустош. Клупе гдје су сједили ученици празне су, школско звоно замијенио је беспријекорни мир, а умјесто школске граје, испод старог храста у Горњој Чечави код Теслића, сада је тишина.

Стари храст налази се код цркве пресвете Богородице у Чечави, на једном пропланку, а недалеко од њега пуст је објекат некадашње подручне школе „Јеврем Станковић“. Велики храст, кога два човјека једва могу обухватити руком, снажно пркоси времену. Не зна се колико је стар, али зна се да је под њим основана прва школа на добојском региону, а међу најстаријима у БиХ. Чечава предњачи у описмењавању становника на овим подручјима.

Према записима и казивањима старих, први почеци описмењавања датирају још из 1864. године, када су путујући учитељи почели организовано да описмењавају становништво. Ово организовано описмењавање почело је на подручју Горње Чечаве управо под старим храстом.

Према ријечима учитеља Павла Савковића (77) оснивач прве школе у Чечави био је свештеник Стеван Станковић, док прву конфесионалну школу оснива Јеврем Станковић, син попа Стевана, по коме је касније школа и добила име.

„Најприје су испод старог храста долазили путујући учитељи из Србије и Црне Горе и учили ђецу. Чак давне 1882. године изграђен је први објекат, а онда нови објекат 1903, гдје су биле смјештене читаоница и библиотека. Ова друга школска зграда била је изграђена од непечене цигле, а имала је и стан за учитеља“, каже учитељ Павле.

Први учитељи: Уредник сајта о Чечави Слободан Милетић дошао је до сазнања од најстаријих мјештана Чечаве, да је први започео школски рад учитељ Јован С. Јотановић, звани Крезо, мјештанин и најписменији житељ Чечаве. Јован је био човјек пријеке нарави, али се први у селу образовао научивши, уз свештенике, писање и црквено појање.

„Послије њега у Чечаву долази Светислав Стојисављевић, први школовани учитељ, а послије њега су учитељску службу обављали Ђорђе Бугарски из села Лазе (Срем), Душан Кострешевић из Шњеготине, Анка Милошевић из Бањалуке, Михаило Поповић из Градишке, Стево Стојановић из Липовљана код Липика, Душан Малетић из Сремских Карловаца и Зорка Јотановић из Чечаве, иначе кћерка попа Јеврема. Она је била учитељица непрекидно до Другог свјетског рата, када је и страдала“, каже Милетић.

Након Првог свјетског рата 1930. године подигнута је трећа, још већа, школа у Чечави која је била један од најстаријих боље грађених објеката и по томе је била друга школа у БиХ.

„Тај објекат је срушен 1992. године, а у школској 2004/2005. почела је изградња нове, мање прворазредне основне школе. Данас је у Горњој Чечави угашено подручно ођељење. Баш штета“, каже учитељ.

Дејан Ковачевић, предсједник Савјета МЗ-а, поносан је на чињеницу да Чечава предњачи у БиХ по раној писмености, али да је жалосно да школа, која је некада била понос цијелог краја, више не ради.

„Без обзира на то што на том мјесту више нема школе и ђечје граје има сјете и успомена. Сјећам се да сам ја ишао у први разред у стару школу и имам слику из тих дана. Тада је било по 30 ученика у разреду“, рекао је Ковачевић.

Неђељко Јотановић (54) из Горње Чечаве жали што нема школе. Било је некада весело код храста гђе су послије подигнуте црква и школа. Људи су се окупљали, натпјевавали.

„Сви смо вољели стару школу, али ето дошла су нека времена и угасила се школа. Осим ђачких успомена остаје нам само нада да ћемо некада моћи да чујемо ђечју грају и звоно у школи“, каже Јотановић.

Угашене многе школе: Међутим, школа у Горњој Чечави није једина угашена у посљедњих неколико година. У Доњој Чечави 1962. године почиње да ради прва осморазредна школа, у почетку с једним ођељењем да би први осми разред изашао из школске 1964/1965. године. У овој школи наставу су похађали ученици с подручија Растуше, Ступе, Плана, Укринице, Радње, Горње и Доње Чечаве. Готово у свим овим насељима касније су основане подручне школе.

„Колико је било ученика показује податак да је убрзо објекат старе школе постао тијесан тако да је настава извођена у двије смјене и међусмјени. Пројектом ‘1001 школе у БиХ’ изграђен је нови школски објекат у којем се с наставом почело у септембру 1978. године“, каже учитељ Павле.

Додаје да је школу 1975. године похађало више око 1.300 ученика, док данас школа броји једва 300 ученика.

У међувремену, угашене су подручне школе у Ступи, Планама и Горњој Чечави.

Можда у Чечаву убрзо дођу боља времена која ће вратити ученике и напунити школске клупе. Тренутно се у селу рађа по двадесетак ђеце, уједно и потенцијалних школараца, али то није довољно да се врати чувена прошлост. Многи родитељи ђецу уписују у сусједни Теслић или Добој у потрази за бољим послом и животом. А Чечава чека своје вријеме.