Три генерације Девића гаје љубав према музици

Да је љубав према музици дар који носимо у крви а самим тим често преносимо са кољена на кољено, показје случај чечавске породице Девић. Ново је шаргију почео свирати са својих седам година чувајући овце и говеда по Делин виру, Адељку и Равном лугу уз поток Марјаницу. Прву шаргију му је купила сестра Вела, која је цијели дан копала на надници а затим му на Теслићкој пијаци купила малу шаргију. Касније, када је видјела да је брат не испушта из руку, купила му је још једну, овога пута већу.

Своју прву виолину Ново је купио у Постојни по доласку на жељезницу 1977. године, гдје је радио као пружни радик до одласка у војску 1979. године. Неимаштина у младости а велика љубав и жеља за виолином се остварила када је добио другу плату, коју је у читаву дао за виолину.

На Жељезицу, али овога пута у Цеље, се враћа 1980. године, гдје ради као скретничар и чувар пружних прелаза све до пензије у коју је отишао у фебруару прошле године. Уз шаргију и виолину, често зна засвирати и фрулу и фрулу-двојнице, код нас познате и као свирале.

Од Станоја Марковића, познатог дервентског израђивача шаргија,1994. године је научио израђивати шаргије и дворепе шаргије изузетног квалитета, које данас красе многе домове и уз које се уче нови нараштаји. Једна од педесетак примјерака је стигла и у Америку и налази се у дому породице Лазић, у држави Сјеверна Каролина.

Син Слађан је, поред жељезничког позива, од оца наслиједио и љубав према шаргији. У кабини локомотиве којом управља кроз пространства Њемачке, одзвања изворна музика. У потрази за бољим животом напустио је Добој и са породицом се преселио у Њемачку а са собом је понио и шаргију.

Унука Милица чека да прође корона па да поново крене на часове у музичку школу у Хановеру и фолклор у локалу цркву Светог Саве. Она је већ завршила пет година школе виолине, сада иде даље и успут учи да пјева.

Расијани по свијету немају често прилику да се окупе, али када до тога дође, за празнике и током годишњих одмора, музика и печење су обавезан дио ритуалног фолклора ове чечавске породице.

Шаргије врхунског звука

Да би настала једна шаргија врхунског квалитета и звука, потребан је одговарајући материјал, много времена и мајсторско умијеће. Кутла Новине шаргије је израђена од Јавора, плоча од смреке а врат шаргије од шљиве. Поступак је дуг. Прво се ископа и остави на сушење култа. Сушење се одвија негдје у подруму на тамном мјесту. У међувремену се припреми остатак дијелова, који се након сушења спарују, лијепе а затим ручно обрађују. Након тога иде гравирање, лакирање, уградња перди и затезање жица. Сам процес спаривања осушених дијелова траје око десет дана.