Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Како бити подршка особи која пролази кроз тежак период?

Илустрација / Фото: Pixabay

Свако људско биће у неком периоду живота неминовно пролази кроз тежак и болан период. У најбољем случају ће се то догодити једном, али најчешће се ти периоди понављају, па је за очекивати да нас већина зна како је то бити некоме подршка, али и како изгледа када је неко подршка нама у таквом периоду живота. То могу бити различити губици блиских и значајних особа, прекиди емотивних веза, напуштање, разочарење, доживљавање неуспјеха и падова на нама важним пољима, болест или болест нама блиских људи…Дакле, сва она непријатна, тешка и болна искуства.

С обзиром на то да су таква искуства по природи дио живота, онда је велика вјероватноћа да ће неко нама важан и значајан у неком периоду живота пролазити кроз нешто слично, а ми ћемо бити ту.

Како често реагујемо када смо суочени са патњом друге особе?

По природи, имамо склоност да избјегавамо доживљавање непријатности, чак и када се не ради директно о нама самима и нашим болним искуствима. Без обзира што пружамо емоционалну утјеху, а нисмо особа којој је тренутно она потребна, можемо искустити непријатност. Тада често из најбоље намјере и жеље да што прије особи помогнемо и „извучемо“ ју из бола и патње, подузимамо све како бисмо понудили инстант рјешење за опоравак и повратак на старо, али нажалост то не функционише на тај начин.
Понекад нам је тешко бити уз особу која доживљава непријатне емоције јер ни ми сами нисмо учили како да будемо са властитим непријатим емоцијама и такво искуство нас напросто преплави те желимо да та непријатност што прије нестане.
У тим намјерама можемо посегнути за „магичним“ реченицама, попут: „Дај није то ништа“; „Ма мени је било 100 пута горе“; „Па није смак свијета“; „Претјерано реагујеш“ ; „Ајде разведри се“; „Све је у реду“; „Престани плакати“…

Прије него изговорите било коју реченицу из „магичног сета“, зауставите се на тренутак и размислите: Да сам ја сада на његовом/ном мјесту, шта би ми требало?

Како онда да будем уз особу?

Уколико сте размислили о горе постављеном питању, онда сте сигурно дјелимично и дошли до одговора. Када је особи тешко, потребно је да ју неко види, чује и разумије, и да се не плаши њених емоција. Емоције су тешке, болне и стварне, и у тренутку доживљавања имају потпуни смисао и сврху. Користећи „магичне“ реченице радимо управо супротно – не валидирамо емоционално стање друге особе него га обезвријеђујемо и умањујемо, а онда често особи буде још теже.
Са поштовањем и уважавањем, што мирнијим тоном, можемо постављати кратка и директна питања: „Шта ти треба сада?“; „Шта желиш да урадим?“; „Како могу да ти помогнем“…
Упутити кратке и јасне поруке подршке и разумијевања: „Разумијем да ти је тешко сада“; „Слободно се исплачи“…

Понекад особа не жели ништа рећи – жели тишину, нашу присутност и загрљај, и то је довољна подршка. Вербализовали или не, порука је јасна: Ту сам уз тебе и за тебе.

Уколико процијените да особа дуго пати, да не може временом прихватити дату реалност, да упорно прича исте приче прежвакујући непријатан догађај док је истовремено заглављена у прошлости или уплашена од будућности, те је константно сниженог расположења, један од видова подршке и помоћи може бити и отворено дијељење препознатих стања са особом и љубазно упућивање особе да потражи стручну помоћ и подршку у виду психотерапије.

“Стало ми је до тебе, видим да ти је тешко, моји капацитети да ти пружим помоћ су огранчени, размисли о томе да поразговараш са психотерпеутом, ја ћу увијек бити твоја подршка.”


Психолошко савјетовање Алба се бави пружањем психотерапијских услуга у циљу побољшања квалитета живота и живљења сваког појединца. Дио сам њиховог тима. За више информација посјети линк albapsihoterapija.com.

Колумне на нашем порталу представљају ауторске чланке или есеје који нуде мишљења, идеје или анализе о одређеној теми.
Аутори у њима пишу о широком спектру тема, укључујући политику, технологију, историју, културу, умјетност, здравље и многе друге. Сваки чланак нуди јединствени поглед на тему, са циљем да потакне читаоца да размисли дубље о одређеном питању.
Укратко, ова секција је мјесто гдје се аутори могу изразити, а читаоци могу добити увид у различите перспективе о темама које су им битне. Желиш бити аутор? Јави нам се путем е-поште или на Фејсбуку.

Колумну пише Дајана Ковачевић

Захваљујући вишегодишњем радном искуству након студија и волонтерском ангажману током студија, стекла сам доста зања и вјештина како психологију примијенити у пракси. Мој садашњи рад је усмјерен на савјетовање и психотерапију, писање психоедукативних текстова и кампање усмјерене на промоцију очувања менталног здравља у широј друштвеној заједници. Фокусирана сам на цјеложивотно учење и усавршавање кроз бројне семинаре и едукације. Одрасла сам у Чечави. Дипломирани сам психолог и РЕБТ психотерапеут под супервизијом.

0 Коментарa

Још нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.