На Укрини Томин вир

Већим дијелом свога тока ријека Мала Укрина протиче кроз питоме и дјелимично таласасте предјеле чечавских засеока Плане, Локва, Речани и Шушњарани, до Савковића и Ступе па даље према Љебу и Кулашима. На мјестима гдје улази у нагле завоје формира вирове и простране пјесковите површине, као идеална мјеста за купалишта. На једном од таквих мјеста, недалеко од Лавуља у засеоку Доњи Речани, постојало је својевремено најљепше и најпосјећеније чечавско купалиште Томин вир.

Кроз Ражиште и кукурузиште, стазама утабаним стопалима бососоноге дјечурлије, стизало се до купалишта из више праваца, а највише из Речана и Шушњарана. Гајчани су преко Кошарина и Миљковине долазили редовно, а неријетко и организованим превозом Џефовим аутом у који је могло стати десетак омладинаца, не рачунајући оне на крову и хауби. Нама је ријека била близу, док је дјечацима са Мемић брда, из Секулића и Реџића, Усора била далеко, па су преко Уврата и Тисовца радије долазили код нас на Малу Укрину у Томин вир.

И ту, на том купалишту, гдје се љето чинило бескрајно дуго и гдје је купање почињало прије него што стигну прве трешње а завршавало са последњим лубеницама, уживали смо гладни и жедни, а ипак пресрећни кад са себе сперемо пљеву и трину налијепљену од купљена сијена, или жетве и вршидбе пшенице, све док бистра Укрина не однесе сав умор остављајући нам безбојну и смежурану кожу на длановима и табанима.

Недалеко од купалишта налази се извор Сиговац, гдје смо често одлазили по хладну воду, иако нам није био проблем да одмах изнад купалишта залегнемо потрбушке и напијемо се воде из ријеке. Мјесто на којем су почеле бројне љубавне приче, неке друге се искомпликовале или завршиле, свакоме од нас остале су дубоко урезане у сјећање.
Непливача углавном није било, а такмичарски дух огледао се у роњењу на дах, или тражењу шарених каменчића све док очи не поцрвене, а најзанимљивије је било показивање акробатских способности у скоковима са стрме стијене или поткресане јошике. Тонкин ластин лет био је ненадмашан по љепоти и грациозности, док је било доста и оних који заврше црвеног стомака кад пљусну као пратљача по води.

Редовних оброка се не сјећам, нити како смо преживљавали те дуге дане осим кад неко из Липове главе донесе врећу трешања или у Станковој њиви украде и испече печењак.

Доба безбрижног дјетињства завршено је почетком деведесетих, нестало је купача на Укрини, а и она сама лагано нестаје. На мјесту дубоког вира сад је брзак налик на поточић…