Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

ПД “Визант” симбол жеље за слободом и љубави према природи

Маглић 2386м.н.в. - највиши врх у БиХ / Фото: ПД Визант

Прије нешто мало више од три године, тачније 21. марта 2018. године у Чечави је основано Планинарско друштво “Визант”. Како нам каже један од оснивача друштва Роберт Томић “све најбоље акције у историји су кренуле из кафана“, па је тако и Визант основан за кафанским столом од стране неколико заљубљеника у природу и друштво. Управо смо са Робертом разговарали о планинарењу, будућим плановима Друштва и промоцији туристичких потенцијала Чечаве.

Колико сте дуго били члан другог планинарског друштва и како сте дошли на идеју да оснујете матично планинарско друштво?
Већина другара из друштва, прије Византа није била учлањена у друге клубове. Излетима по горама из ближе и даље околине смо се бавили дуги низ година прије оснивања Друштва. Сама ова активност је условила оснивање нашег локалног друштва са намјером да његујемо и развијамо љубав према природи, планинарењу и дружењу.

Појасните нам лого Планинарског друштва?
Лого симболише нашу жељу да се пењемо према врховима кад год је то могуће. Птица симболише жељу да будемо слободни као птице у лету, да нам ноге буду лагане а леђа чврста. Чисто плаво небо представља наду да ће нас лијепо и ведро вријеме увијек пратити, и да са врха видимо далеко, или како сам планинарски поздрав каже – ведро. Укратко, сам грб је наша жеља да будемо слободни, да будемо активни, и да вријеме проводимо на лијепим мјестима, са добрим људима!

Све је почело излетом на Брић. Прва акција од званичног оснивања друштва.

Колико чланова тренутно има у Вашем друштву?
Број учесника на излетима варира, активних чланова је око 10, а другара и оних који подржавају наш рад је пуно више. Нажалост, као и у свим сферама нашег друштва, уопште, осјећа се недостатак људи спремних да изађу из комфора „модерног“ живота и покушају накратко да буду у складу са природом.

Шта је потребно за чланство? Да ли имају неки посебни услови?
Ако би то могли навести као посебан услов, онда би то била сигурност у себе и спремност да се изађе из комфора свакодневног живота, наравно ништа превише екстремно. Чланарина је на добровољној бази, сем годишње таксе према Планинарском Савезу Републике Српске, а и то уплате чланови Друштва који желе да имају важећу маркицу на чланској картици.

Виторог. Један од Крајишких дивова.

Појасните потенцијалним члановима шта би требали да посједују од опреме за почетак?
Вољу, вољу, жељу за дружењем и добре ципеле (дубоке и чврсте, које се елем могу купити за 60-70 КМ).
Ја лично, имам основну опрему (планинарске ципеле, руксак, одговарајућа одјећа) и опрему за ферате.

Да ли водите евиденцију о броју излета и да ли можете набројати неке од дестинација?
Не водимо званичну евиденцију, јер сви излети „живе“ у нашим причама као драге и лијепе успомене… Превише је добрих излета, да би нешто посебно издвајали, свако од наших другара може навести некакав добар излет. Неко би издвојио Маглић, неко – Прењ, Динару, Осјеченицу, Озрен, ево неко ће навести нашу матичну стазу као најбољу досада. Стварно је доста излета одрађено претходне три године, да бисмо један од њих издвојили као „врх“, сви су били одлични на свој начин…

Преко Неретве је и сусједни Прењ или како га још зову „Босански Хималаји“, што говори о величини и суровости овог горостаса.

Гдје сте имали највећи и најзахтјевнији успон?
За одговорити на ово питање најмјеродавнији су другари који иду на ферате. Мислим да у причи увијек издвоје ферату на Вележу, тзв. Срце Вележа феррата. Осталим, мислим да би то био Маглић, а мени лично то је планина Чврсница и херцеговачко беспуће.

Да ли можете са нама подијелити неке занимљивости, смијешне анегдоте са планинарења?
Превише их је, али можда бих издвојио излет на Краљицу/Озрен, када сам због погрешне оријентације изјавио да видим Динару. Моје колеге су били мртви ладни а ја одушевљен призором јер видим планине под снијегом, дуги низ врхова. Све видим и размишљам како се не би одрекао своје Динаре у том тренутку, нема шансе… Док следећег дана нисам погледао на мапе и закључио да између Краљице и Динаре стоји Влашић, а ја сам у суштини гледао према југу, на планине око Сарајева. Динару сам посјетио послије непуна два мјесеца, и био одушевљен, али нажалост нисам успио видјети Озрен.

Влашић. Нама најближа „озбиљнија“ планина. Када имамо лијепо вријеме из наших крајева када погледамо јужно , оно задње на хоризонту гдје снијег најдуже остаје је управо овај горостас.

Имате и своју означену матичну стазу у Чечави. Да ли има свој назив? Можете ли нам објаснити карактеристике те стазе?
Да, имамо своју матичну стазу. Лично, за мене је то стаза Чечава 2, иако стаза Чечава 1. није званично никад завршена. Започели смо ју, али вријеме нам није опустило да завршимо. Та стаза би иначе била трансвезала Краљичино гувно- Љубић (Прњавор), или кружна стаза Краљичино гувно – Поповићи- Краљичино гувно.
Што се тиче постојеће стазе Чечава 2, ради се о стази дужине 10-12 км. Стаза је погодна за све узрасте, и релативно је лагана. За почетнике сама та дужина може да представља мањи проблем, али у добром друштву, стазу пређете за тили час. Наравно, планирамо у наредном периоду промовисати стазу, извршити одређене дораде, и на тај начин покушати развити локални туризам и промовисати наше крајеве у круговима планинара и љубитеља природе, те овим путем позивамо и остале да нам се придруже у овим намјерама.

Има ли Чечава потенцијала за још стаза и да ли имате у плану да у наредном периоду означите још неку од рута?
Као што смо већ навео у претходном одговору, свакако да има. Сама Чечава лежи на прекрасном терену и има доста потенцијала за ову врсту активности. Наравно уз подршку и разумијевање локалне заједнице, Општине и Републике доста тога се може урадити па да покренемо ове наше крајеве. Морам овом приликом споменути још један бисер природе – Растушку пећину, која ће такође бити укључена у наше напоре за развој локалног туризма, и уопште развој наших крајева. Не треба заборавити ни други бисер природе – наш Кисељак и природу која га окружује, тачније шуму Јаворову- коју посебно морамо сачувати у сваком смислу. Кисељак је неоправдано запостављен, с тим да су локални момци радили на уређењу излетишта и овом приликом их поздрављамо и дајемо подршку. Надамо се да ће у погодном тренутку и тај дио бити обухваћен неким већ замишљеним туристичким и планинарским стазама у Чечави, Растуши и Укриници.

Виа ферата „Соколов пут“ Романија.

Постоји ли по Вама могућност да се у Чечави покрене сеоски туризам и да ли би учестовали у овим активностима?
Наравно, сами имамо намјеру да што више учествујемо у том смислу, што смо већ показали на задњој акцији друштва, гдје смо довели људе из Теслића, Прњавора, Станара, Бања Луке, Добоја и из осталих крајева, да прошетају Чечавом и да виде ту прелијепу природу која краси наше крајеве. А вјерујемо да ће се опет вратити да види наше дивне крајеве. У овим дружењима свакако видим прилику да домаћини на подручју на којем планирамо стазе имају директне користи у нпр. продаји меда, ракије, млијечних производа и слично. Надамо се да ћемо на тај начин директно допринијети развоју наших крајева.

Који су Ваши планови за наредни период?
У складу са тренутном ситуацијом, сви наши планови се своде у оквире БиХ, али има доста ствари које планирамо одрадити у 2021. години. Планирамо неке нове стазе а наравно и да се вратимо на неке већ пређене. Вјерујте кажем из искуства; сто пута прођите планином и сто први пут опет ћете видјети нешто ново и доживјети нешто лијепо. Планови постоје, само да буде здравља, брзих стопала, и другари из ПД Визант 74274 ће да виде свијета.

Излет на Осјеченицу и један од најљепших погледа.

Сви заинтересовани за планинарење и дружење те учествовање у активностима друштва, могу контактирати Планинарско друштво „Визант“ на њиховој Instagram или Facebook страници.

Интервју одрадио Синиша Лазић
Текст припремила Наташа Томић

0 Коментарa

Још нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.