Desetogodišnjica NATO bombardovanja Srbije

{youtube}j8hW81mtt6s{/youtube}

Sirene u znak sećanja na stradale

 U Srbiji se obeležava desetogodišnjica početka bombardovanja. U svim gradovima u podne oglasile su se sirene. Održana je otvorena sednica Vlade sa koje je premijer Srbije poručio da je vazdušni napad na SRJ bio nezakonit čin. Predsednik Srbije izjavio da je bombardovanjem grubo prekršeno međunarodno pravo.

Tačno u podne uz zvuke sirena i crkvenih zvona građani Srbije odali su minutom ćutanja počast svim žrtvama NATO bombardovanja koje je počelo na današnji dan, 24. marta, 1999. godine.

Srbija je u 12 časova zastala u znak sećanja na nastradale i prekinute su sve aktivnosti na radnim mestima, školama, institucijama i javnim mestima. U centru Beograda u Knez Mihailovoj građani su zastali i minutom ćutanja odali poštu svim stradalima u vazdušnim udarima na SRJ koji su trajali 78 dana.

Na spomen obeležju na Straževici služen je pomen žrtvama, a brojne delegacije i pojedinci položili su vence i cveće i upalili sveće u znak sećanja na poginule.

Delegaciju Socijalističke partije Srbije koja je odala poštu žrtvama i položila vence predvodio je predsednik socijalista Ivica Dačić i predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović. Venac je položila i delegacija Demokratske stranke Srbije predvođena potpredsednikom i portparolom stranke Milošem Aligrudićem i Andrejom Mladenovićem.

Poštu nastradalima u NATO bombardovanju odala je i delegacija Srpske napredne stranke koju je predvodio funkcioner SNS Nebojša Stefanović, a ispred grada Beograda poštu je poginulima odao predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić.

Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić danas je, zajedno sa grupom učenika osnovne škole "Jovan Popovuć", na Mostu slobode pustio golubove mira u znak sećanja na 10. godišnjicu bombardovanja naše zemlje, otpočetog gađanjem više ciljeva upravo u Novom Sadu.

Polaganjem venaca ispred spomen kapele preko puta niške Tvrdjave porodice žrtava, čelnici grada Niša, odbornici lokalnog parlamenta iz svih stranaka i predstavnici boračkih udruženja obeležili su desetogodišnjicu NATO bombardovanja. Polaganju venaca prisustvovao je i republički ministar za dijasporu Srđan Srećković.

Deset godina kasnije i Beograđani će obići mesta stradanja svojih sugrađana i odati im poštu polaganjem venaca na njihove spomenike.

Porodice, prijatelji, građani će odati poštu svim nastradalima i obići spomen-obeležja nastradalim mališanima u Tašmajdanskom parku, nastradalim pripadnicima Ratnog vazduhoplovstva i protiv vazdužne odbrane u Zemunu, kao i spomenik "Zašto?" nastradalim radnicima RTS-a.

Venci će u znak sećanja biti položeni i na spomenik kod KBC "Dragiša Mišović" gde je život izgubilo sedam gardista i troje pacijenata, ali i u Batajnici, na grob trogodišnje Milice Rakić koja je stradala od bombi u svom domu.

Boris Tadić izjavio je da je vojno-vazdušna kampanja NATO protiv Jugoslavije bila "grubo kršenje međunarodnog prava", da se odvijala bez odluke Saveta bezbednosti UN i van okvira geografske odgovornosti alijanse. Tadić je to rekao u intervjuu moskovskom dnevniku Vreme novosti.

"S druge strane, ja ne mogu da idealizujem situaciju u Srbiji krajem devedesetih. Tada se zemlja zbog bivšeg predsednika Slobodana Miloševića našla u izolaciji. Zbog kršenja ljudskih prava, nasilja nad ljudima, siromaštva i ekonomske zaostalosti, ugled zemlje u svetu je veoma opao", kazao je Tadić.

U izjavi beogradskoj agenciji FoNet, Tadić je rekao da je današnji dan prilika da se setimo svih žrtava i istovremeno izvučemo pouke i postavimo temelje mirovne politike.

On je naglasio da je 24. mart prilika da se izvuku pouke, kako srpska politika više nikada zemlju i njene građane na bi uvukla u koridore opasnosti i nova iskušenja, već da se opasnost izbegava i vodi politika koja će, iznad svega, voditi računa o životima ljudi.

"Svi oni koji bi na današnji dan bili u iskušenju da manipulišu osećanjima građana prave lošu stvar", ocenio je Tadić u izjavi ispred sedišta Ujedinjenih nacija (UN) u Njujorku, gde je u počenedeljak govorio na sednici Saveta bezbednosti o Kosovu.

Premijer Srbije Mirko Cvetković ocenio je na otvorenoj sednici Vlade Srbije povodom desetogodišnjice početka bombardovanja da je vazdušni napad na Saveznu Republiku Jugoslaviju 24. marta 1999. godine bio nezakonit čin koji je mogao da se izbegne.

"Da li je moglo da se izbegne bombardovanje? Odgovor znamo. Samo razumom može da se pobedi zlo", rekao je Cvetković.

Premijer je naveo da je tokom bombardovanja poginulo 1.002 vojnika i policajaca, oko 2.500 civila, od kojih 89 dece, dok je ranjeno ili povređeno 12.500 ljudi.

Cvetković je kazao da bombardovanje SRJ nije donelo prosperitet i demokratiju na Kosovu, već je dovelo do etničkog čišćenja i novih problema.

On je istakao da se Srbija opredelila za rešavanje problema mirnim i demokratskim sredstvima i da nikada neće priznati nezavisnost Kosova.

Dodao je da je u 2.300 vazdušnih napada oštećo 62 mosta i oko 300 škola i bolnica.

"Bombardovanje je izazvalo dugoročne štetne posledice po Srbiju i region. Zbog budućnosti naše dece ne smemo da dozvolimo da se to ponovi", kazao je premijer.

Zamenik premijera i ministar policije Ivica Dačić je rekao da je bombardovanje sprovedeno bez dozvole UN i da je njegova posledica bilo proglašenje nezavisnosti Kosova, trajno urušavanje zdravlja ljudi, zbog korišćenja osiromašenog uranijuma i uništavanje objekata.

"Šta god da je bio uzrok, ta akcija nije mogla da bude sporovedena u demokratskom, civilizovanom svetu. To je bio zločin nad našim narodom", rekao je Dačić i dodao da država prvi put ogranizuje obeležavanje godišnjice početka bombardovanja.

Dačić je kazao da su na isti način kako je sprovedena akcija vazdušnih napada na Srbiju, neke zemlje priznale nezavisnost Kosova kršeći principe međunarodnog prava.

On je naveo da se bombardovanje nikada ne sme zaboraviti, ali i da ne sme nikada da se ponovi.

Sednica Vlade Srbije počela je minutom ćutanja i odavanjem pošte svim žrtvama u NATO bombardovanju, a usvojena je odluka o podizanju memorijalnog centra u Beogradu posvećenom žrtvama bombardovanja.

NATO bombardovanje SRJ, deset godina posle 

Srbija danas obeležava dan sećanja na žrtve vojne operacije NATO, u kojoj je ubijeno i ranjeno više od 9.000 ljudi. Pre tačno deset godina 19 članica te vojne alijanse započelo je bombardovanje bivše Jugoslavije.

Tokom 78 dana vazdušne kampanje nazvane "Milosrdni anđeo" poginula su 1.002 pripadnika Vojske Jugoslavije i srpske policije i oko 2.000 civila, među kojima i 88-oro dece, a više od 6.000 ljudi je teže i lakše ranjeno, dok se desetak osoba i danas vode kao nestale.

Akcija NATO-a usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

Srpski parlament je 24. marta 1999. godine doneo odluku o neprihvatanju stranih trupa, a iste večeri u 19:45 minuta NATO snage su započele vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, po celom području Srbije i Crne Gore.

Napadi na Jugoslaviju počeli su na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.

Napad je trajao do četiri sata ujutro i težište udara su bili objekti Ratnog vazduhoplovstva, Protivvazdušne odbrane i vojne industrije, a prve mete vojni aerodromi u Prištini, Podgorici, Batajnici i Užicu, kao i ciljevi u Kuršumliji, Novom Sadu, Pančevu, Kragujevcu i Lučanima.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti, a Crna Gora je uglavnom bila pošteđena masivnih udara.

NATO snage bile su raspoređene u 59 baza na teritoriji 12 zemalja, a dejstvovale su najviše iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, s brodova na Jadranu, dok su u nekim operacijama učestvovali i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i u Americi.

Tokom operacije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara po 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 20.000 velikih projektila, među kojima 1. 300 krstarećih raketa na vojne i civilne ciljeve, a izručio je i 37.000 "kasetnih bombi" sa 350.000 kasetnih podprojektila, takozvanih "bombica".

Uz upotrebu najubojitijeg oružja, Severnoatlantska alijansa je u ratu protiv Srbije upotrebila i zabranjeno naoružanje – municiju sa osiromašenim uranijumom.

Tako je već 30. marta, granatama municije s radioaktivnim primesama bombardovano šire područje Prizrena, a prema podacima VJ između 30 i 50 hiljada komada municije s osiromašenim uranijumom razasuto je na 112 lokacija širom zemlje, najviše na Kosovu i Metohiji.

U više gradova i mesta – Aleksincu, Kuršumliji, Ćupriji, Nišu, Novom Sadu, Murinu, Valjevu, Surdulici, pogođen je veliki broj stambenih objekata, uz veliki broj civilnih žrtava.

Bombardovane su, pored vojnih ciljeva, i izbegličke kolone na području Kosova, putnički voz u Grdeličkoj klisuri, most u Varvarinu, pijaca u Nišu… Pogođeni su i bolnica "Dragiša Mišović" i kineska ambasada u Beogradu, kada je poginulo desetak civla.

Beograd je napadnut prvog dana operacije raketiranjem Jakova i aerodroma u Batajnici u 20:05 časova. Bilo je to njegovo peto bombardovanje u ovom veku i prvo bombardovanje jedne evropske prestonice posle Drugog svetskog rata.

Uništeni su skoro svi predajnici Radio-televizije Srbije, uključujući toranj na Avali, a u dva časa i šest minuta posle ponoći, 23. aprila, pogođena je i zgrada RTS-a u Aberdarevoj ulici, gde je 16 radnika ubijeno, a četvoro teže povređeno.

Život Beograđana 78 dana NATO kampanje bio je prekidan zvucima sirena koje su označavale početak i kraj vazdušne opasnosti, a samo nekoliko dana nakon prvih bombi počeli su i protestni mitinzi.

Protesti sa simbolom "targeta" organizovani su na Trgu Republike, kako bi se svetska javnost upozorila da u toj "preciznoj kampanji" NATO-a stradaju civili.

Nakon rušenja novosadskih mostova Beograđani su se svakodnevno, uprkos razaranju i svesti o bliskoj opasnosti, u velikom broju okupljali kako bi simbolično branili mosotove za koje su generacije bile vezane uspomenama.

Tokom 11 nedelja bombardovanja Beograđane je o stanju u glavnom gradu izveštavao tadašnji rezervni načelnik Gradskog centra za obaveštavanje Avram Izrael čija rečenica " Pažnja, pažnja, vazdušna opasnost za Beograd je prošla. Gotovo!!!" ostala u sećanju svima.

U bombardovanju su uništena 54 objekta putne infrastrukture, oko 300 škola, bolnice i zgrade državne uprave, a teže i lakše je oštećeno 176 spomenika kulture.

Uništena su 54 objekta putne infrastrukture, od čega 45 mostova, 28 železničkih mostova i 148 stambenih i poslovnih objekata.

Stradalo je više od 300 škola, od kojih su tri potpuno uništene, više desetina bolnica, zgrade državnih organa, uključujući i zdanja Ministarstva odbrane i MUP-a Srbije u centru Beograda.

Teže i lakše je oštećeno 176 spomenika kulture, od kojih 23 srednjovekovna manastira i veliki broj crkava širom Srbije, ali i nekoliko džamija i objekata islamske kulture u Đakovici, Peći, Prizrenu…

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije (Pančevo i Novi Sad), a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane "grafitne bombe", kojima je onesposobljavan elektroenergetski sistem.

Prema procenama stručnjaka, u zavisnosti od metodologije, materijalna šteta pričinjena bombardovanjem procenjuje se na 30 do 100 milijardi dolara.

U oružanom sukobu sa nadmoćnijim neprijateljem, srpska PVO uspela je da obori dva aviona NATO – lovac F16 i američki supermoderni "nevidljivi" avion F-117, i da zarobi tri neprijateljska vojnika.

Prilikom povlačenja snaga VJ, ispostavilo se da je učinak NATO 14 uništenih tenkova, 17 oklopnih transportera i 20 artiljerijskih oruđa.

Intervencija je, posle više diplomatskih inicijativa, okončana potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu (Makedonija) 9. juna 1999. godine, a tri dana kasnije počelo je povlačenje jugoslovenskih snaga sa Kosova i Metohije.

Generalni sekretar NATO-a izdao je naredbu o prekidu bombardovanja 10. juna. Tog dana su poslednji projektili pali na području sela Kokoleč u 13:30 minuta, a istog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244.

"Neuspela misija Kosovo"

Na Kosovo i Metohiju je upućeno 37.200 vojnika Kfora, iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir i osiguraju bezbedno okruženje i povratak izbeglica do postizanja trajnog rešenja.

Privremena uprava UN i mirovne snage nisu uspele da ostvare ovu misiju, a preostalih 120.000 nealbanaca i danas na Kosovu živi u strahu, pod pritiscima i pretnjama i bez osnovnih prava i sloboda.

Prema podacima UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.

U mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima.

Prema srpskim izvorima od početka bombardovanja kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca.

Od ukupno raseljenih sa Kosova, prema podacima UNHCR, koje je u januaru prošle godine izneo tadašnji ministar za povratak i zajednice u vladi Kosova Branislav Grbić, na Kosovo se do sada vratilo 16.500 raseljenih, od kojih su 45 odsto pripadnici srpske zajednice.

Vlasti u Prištini, pak, ističu da se do sada na Kosovo vratilo 18.300 ljudi, pripadnika svih zajednica.

Posle deset godina nije se promenio ni stav međunarodne zajednice.

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je pre dva dana da je intervencija vojne Alijanse zbog Kosova 1999. godine predstavljala "kontroverzni konflikt, ali koji je bio neophodan".

(agencije/MONDO)