Миличевић изразио саучешће породицама страдале дјеце: Трагедија је посљедица читавог низа проблема, насиље међу дјецом постало је нормализовано и прихваћено као дио свакодневице
Наизглед мирно, облачно јутро у Београду, првог дана послије првомајских празника, прекинула је вијест да је у основној школи у том граду дошло до пуцњаве у којој је убијено осморо дјеце, а још шесторо њих рањено. Убијен је и чувар школе, а рањена наставница. Извршиоц је четрнаестогодишњи дјечак а сва убијена дјеца су рођена између 2009. и 2011. године. Убијено је седам дјевојчица и један дјечак, саопштено је из полиције.
Поводом трагичног догађаја, начелник општине Милан Миличевић, изразио је саучешће породицама убијене дјеце.
Изражавам своје дубоко саучешће породицама страдале дјеце у стравичној трагедији која се догодила данас у Основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду. Тешко је наћи ријечи којима би се могла изразити туга и невјерица коју сви осјећамо у овом тренутку, као родитељи, као људи. Наше друштво суочава се са тешким питањима како се оваква трагедија могла догодити и како можемо да спријечимо да се нешто слично понови.
– саопштио је Миличевић
Ова трагедија је посљедица читавог низа проблема са којима се суочавамо у модерном свијету. Насиље међу дјецом постало је нормализовано и прихваћено као дио свакодневице, што указује на општи пад друштвених вриједности.
Много ће се анализирати ко је у овом случају заказао, али је нажалост суштина да смо сви заказали, као друштво, које је дозволило да нашу дјецу васпитавају друштвене мреже, ријалити емисије и таблоиди које промовишу девијантне личности, криминал, насиље, малтретирање вршњака и васпитача, дрогу и друге пороке – као бренд, тренд и подвиг.
Заштита менталног здравља је само дио свеопштег система и институција који је потпуно заказао или боље речено не функционише. Али нису само систем и институције заказале да уоче и пруже адекватну пажњу и подршку психички лабилном дјетету с којим се нешто очигледно дешавало. Сви су заказали и окретали главу, гледали своја посла у модерном убрзаном начину живота.
Нажалост, трагедија се десила. Породицама страдалих ништа не може умањити бол и губитак, а преживјели ће имати трајне посљедице и трауме. Оно што можемо да урадимо је да заиста учинимо нешто, да предузмемо озбиљне кораке да се ништа слично не догоди.
Наше друштво мора да се коријенито мијења – иначе не може у правом смислу оздравити, јер насиље, криминал, дискриминација и неправда не смију бити нормални или прихваћени у нашој култури, а камоли да буду промовисани.
Још једном изражавам дубоко саучешће породицама страдале дјеце, а надамо се да ћемо као друштво преузети одговорност и предузети акцију да спријечимо овакве трагедије у будућности.
0 Коментарa