Крстоноше 2025: 90 година разлике у броју и духу

На јучерашњи Спасовдан, као и много деценија уназад, у нашем селу су одржане крстоноше — древни, благословени обичај који нас као заједницу повезује са вјером, прецима и завичајем. Ипак, као и претходних година, поново се осјетила празнина у броју људи, а посебно младих.

Овог пута било је око петнаестак људи, што је нешто више него прошле године — али и даље недовољно да бисмо могли рећи да традиција живи пуним плућима. Посебно треба истаћи Радета Вучића, јединог омладинца који се одазвао. Он је носио слику Живојина Васиљевића, уставши у четири ујутру, иако је кући дошао тек око два сата послије поноћи. Његов гест заслужује поштовање, али и поставља питање: гдје су остали млади?

Увек је било школа, посла, обавеза — али некад се млад свијет сналазио, долазио, учествовао, носио крст и слике, упркос свему. Данас, многима је, како се каже, “мрско устати”. А ко ће ако неће млади?

Уз галерију коју смо објавили, ускоро ће бити и видео са јучерашњих крстоноша. Поред тога, у наслову смо објавили и фотографију из 1935. године — тачно 90 година од тадашњих крстоноша. На тој старој слици види се велика колона народа, млади и стари, мушкарци и жене — село у пуном сјају, у јединству и вјери.

Нека ова разлика буде повод за размишљање, али и позив на буђење. Традицију не одржавају само стари — она живи онолико колико је млади прихвате и понесу. Иначе ће остати само фотографије, сјећања и туга за некад.

Фото: Синиша Лазић