Како су сељаци из Чечаве још 1905. године устајали против неправде: допис из „Српске Ријечи“

У старом броју сарајевског листа Српска ријеч из 1905. године налази се необичан допис из Чечаве. Написао га је обичан сељак — али по јасноћи, храбрости и грађанској свијести то је текст правог народног интелектуалца. Он говори о неправди, о злоупотребама жандарма и чиновника, о понижавању сиротиње и забрани ћирилице. Овај запис показује да су наши људи и прије више од сто година имали глас, достојанство и снажну свијест о јавном добру.

Чечава 31. маја 1905.**

Господине уредниче!

Читао сам више дониса из цијеле Босне широм, али из наше околине још вам се нико не јави. Мислитеће да и ми други да се код нас од силна добра и милине све умртвило.

Прије неколико дана зађоше жандарми из Станарске постаје, те покупише око 80 људи на работу.

Више од половине платили су работу као: Милић Евђенић, Јован Јовановић, Станоје Горичанац и т. д. Поћераше старе и немоћне, глуве, нијеме и богаље, који никада до сад нијесу ишли на работу. Оћераше их одавде у Станаре, а одатле тек у Тешњ. Кад трећег дана стигоше у Тешањ, свако се од чуда забленуо, па не умије проговорити, посматра ову жалосну слику. Чим дођоше у уред стиснуше их у апс. Предстојника не би у Тешњу. И сами се чиновници узвртиише видећи толику руљу богаља. Брже боље поодпушташе оне, који су имали потврде и богаље, те их способних за рад не остаде више од десетак.

Сваког пријатеља народног заболиће срце кад помисли на грдну штету, коју претрпјеше наши људи, изгубивши пет радних дана у најпогодније вријеме, кад је вријеме орања. Све је ово било због немарности и неуредности службеника у уреду, што нису одмах исписивали људе, који су работу платили или орадили.

Сви позиви у нашем котару пишу са латиницом, ћирилицу никако не примају. Тако при пријављивању рођених и умрлих, нуфусчија је истјерјао напоље кнеза Станоја Дамљановића, и Тошу Павловића заступника кнежева и др. грдећи их погрдним ријечима, само с тога што се пријаве писале ћирилицом нашим народним писмом. Још их је наћеривао да иду у чаршију нек им то ко препише латиницом, одређујући им таксу од 35 нч. да дадну за преписивање.

Ово није једини пријер.

Сељак.